- U Beogradu je održana osma konferencija 'Zdravlje žena Srbije', posvećena prevenciji raka dojke i kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio lekare, predstavnike institucija i partnera, uz podršku Ministarstva zdravlja.
- Na panelima se govorilo o ranom otkrivanju raka dojke, redovnim pregledima i zdravim navikama, kao i o perimenopauzi i menopauzi. Poseban akcenat stavljen je na individualan pristup i dugoročno očuvanje zdravlja žena.
Kao i svake godine u oktobru, u Beogradu je održana Konferencija „Zdravlje žena Srbije", osma po redu, koju organizuje magazin „Lepa&Srećna“. Glavna tema bila je prevencija raka dojke i kardiovaskularnih bolesti, a razgovaralo se i o perimenopauzi, menopauzi i ostalim važnim pitanjima ženskog zdravlja. Na skupu koji je i ovog puta podržalo Ministarstvo zdravlja, dok su partneri bili „Galenika“ i „MediGroup“, učestvovali su vrhunski medicinski stručnjaci i predstavnici zdravstvenih ustanova i farmaceutskih kompanija.
Pored dr Mirsada Đerleka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, na svečanom otvaranju govorili su prof. dr Marija Zdravković, kardiolog, direktorka KBC „Bežanijska kosa“, prof. dr Vesna Turkulov, specijalista infektologije, direktorka UKC Vojvodine i Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina „Lepa&Srećna“ i Saša Milovanović, direktor kompanije „Mondo INC“.
-Konferencija „Zdravlje žena Srbije“ je lep primer kako jedan medijski brend može da preraste više od časopisa i portala, u mesto susreta, razgovora, razmene saveta i znanja. Zato želim da odam priznanje svima koji su proteklih godina u tome učestovali, stvarali i razvijali.
Često kažemo da žene brinu o svima nama, deci, roditeljima, partnerima, poslu... a da za sebe ostave najmanje vremena. Mislim da je važno da ih danas podsetimo da briga o sopstvenom zdravlju ne sme i ne može da čeka – istakao je Saša Milovanović, direktor kompanije „Mondo INC“.
PANEL I
Preventiva počinje brigom o sebi – od pregleda dojki do zdravih životnih navika
Teme prve panel diskusije bile su preventiva odnosno važnost ranog otkrivanja raka dojke, zatim značaj informisanja, edukacije, redovnih pregleda i pravovremene dijagnostike, kao i psihičke prepreke za odlazak lekaru i podrška ženama koje se suočavanju s dijagnozom.
Ukazano je i na gojaznost kao faktor rizika za razvoj malignih bolesti, naročito posle menopauze, i na ulogu životnih navika, kao i potrebu medicinske procene i lečenja gojaznosti.
Poseban akcenat stavljen je na ulogu društva u edukaciji, dostupnosti preventivnih pregleda i podršci obolelim ženama, i doprinos zdravstvenih ustanova, stručnjaka, farmaceutskih kuća, udruženja pacijenata, medija i javnih ličnosti.
Učesnici panela bili su: dr Zoran Gajić, onkolog u Opštoj bolnici u Kruševcu, dr Kristina Saravinovska, specijalizant interne medicine u Klinikci za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, Sandra Bijelac, psiholog u Psiho-onkološkom centru i Jelena Mačković, direktorka marketinga za RX proizvode u „Galenici“.
Kada govorimo o borbi protiv raka dojke, svi smo saglasni da je preventiva ključna. Ipak, mnoge žene i dalje odlažu pregled ili ne posvećuju dovoljno pažnje faktorima rizika. Šta je najveća prepreka da briga o zdravlju postane deo svakodnevice?
– Mislim da je jedna od najvećih prepreka to što znanje o važnosti preventive ne pretvaramo u konkretne navike. U svakodnevnoj žurbi, između poslovnih i porodičnih obaveza, brigu o sopstvenom zdravlju često stavljamo na poslednje mesto. Zato je kontinuirana edukacija izuzetno važna. Potrebno je stalno podsećati žene da ne odlažu preventivne preglede, što čini i suštinu „Galenikine“ kampanje „Pantenol, roze oktobar“ – da preventivni pregled postane prirodan deo brige o sebi – rekla je Jelena Mačković, direktorka marketinga za RX proizvode u kompaniji „Galenika“.
U galeriji ispod pogledajte sve fotografije sa konferencije!
PANEL II
Perimenopauza i menopauza – dijagnostika i individualan pristup
Kroz longevity ili princip dugovečnosti obrađene su sledeće teme: promene koje se dešavaju u ženskom telu za vreme perimenopauze i menopauze, značaj pravovremene dijagnostike i individualnog pristupa, kao i očuvanje zdravlja i kvaliteta života.
Bilo je reči i o promeni metabolizma u ovom periodu, o ishrani, telesnoj težini i navikama koje mogu pomoći ženi da se oseća bolje i očuva dugoročno zdravlje.
O ovoj temi govorilo se i iz emocionalnog i iz društvenog ugla: kako se žena zaista oseća u ovom periodu i koliko promene utiču na njeno samopouzdanje, odnose, posao i svakodnevni život, a takođe i koliko društvo, porodica i radna sredina imaju razumevanja za ženu koja kroz sve to prolazi. Sponzor panela bio je „MediGroup“.
Učesnici panela su bili: prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista higijene i subspecijalista ishrane, Milica Petrović, psiholog u „MediGroup MindCare“, prim. dr. sci. med Dejana Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva.
Zašto je perimenopauza važna za dugoročno žensko zdravlje?
– Perimenopauza je prilika da ne razmišljamo samo o ublažavanju simptoma, već i o dugoročnom očuvanju zdravlja kostiju, srca, metabolizma i kvaliteta života. Upravo je to suština longevity pristupa, koji povezuje merenje relevantnih zdravstvenih parametara, kvalitetan san, redovno kretanje, pravilnu ishranu i razumevanje zdravlja na molekularnom nivo – za koji je „MediGroup“ razvio metode za procenu i praćenje zdravlja, kao osnovu personalizovane preventive – istakla je prim. dr. sci. med Dejana Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva.
PANEL III
Prevencija kardiovaskularnih oboljenja
Kako na vreme uočiti sve rizike po zdravlje srca i kako ih smanjiti? O faktorima rizika i sprečavanju srčanih bolesti govorili su kardiolog, endokrinolog i lekar opšte prakse, koji su ovoj temi pristupili iz različitih uglova, to jest svako iz svog domena.
Bilo je reči o krvnom pritisku, nivou holesterola i šećera u krvi, telesnoj težini, ishrani, fizičkoj aktivnosti i drugim faktorima koji mogu uticati na zdravlje srca i krvnih sudova, s naglaskom na značaju redovne kontrole i pregleda koje ne bi trebalo odlagati.
Učesnici panela su bili: dr Marijana Milivojević, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, dr Jasmina Puškar, lekar opšte prakse na specijalizaciji iz interne medicine iz ZC Loznica i prof. dr. sci. med Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog.
Kada govorimo o riziku od infarktu i moždanog udara, koliku ulogu imaju genetika i porodična istorija, a koliku faktori na koje možemo da utičemo poput ishrane, fizičke aktivnosti, stresa i pušenja?
– Genetika i porodična istorija imaju važnu ulogu u nastanku infarkta i moždanog udara, ali na najveći deo faktora rizika ipak možemo da utičemo. Savremena istraživanja pokazuju da se većina kardiovaskularnih bolesti razvija kao posledica dugotrajne izloženosti faktorima rizika povezanih s načinom života poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti i pušenja. Kada govorimo o ishrani, ljudi često traže jednog „krivca“, pa se fokusiraju na parče hleba uz ručak, a zanemaruju mnogo važnije faktore kao što su ukupan način ishrane i količina ultraprerađene hrane, a s druge strane, količina voća, povrća i vlakana. Više se treba pozabaviti ultraprerađenom hranom, koja dovodi i do gojaznosti i metaboličkih poremnećaja -– navela je dr Marijana Milivojević, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije.
Prema njenim rečima, kada govorimo o pušenju, često se sva šteta poistovećuje sa nikotinom. Nikotin jeste supstanca koja stvara zavisnost i nije bez rizika, a kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima zahteva poseban oprez zbog prolaznih i reverzibilnih efekata na kardiovaskularni sistem. Ipak, ne smatra se primarnim uzročnikom bolesti povezanih sa pušenjem.
- Brojne kliničke i eksperimentalne studije pokazuju da supstance iz duvnskog dima oštećuju endotel krvnih sudova. Upravo je duvanski dim koji sadrži više od šest hiljada hemijskih supstanci, od kojih je najmanje stotinu dokazano ili potencijalno štetno po zdravlje, taj koji je primarni uzročnik bolesti. Hronična izloženost tim supstancama dovodi do postepenog, često neprimetnog oštećenja kardiovaskularnog sistema. Ovde ne treba zaboraviti i aerozagađenje koje danas prepoznajemo kao značajan kardiovaskularni faktor rizika – istakla je dr Marijana Milivojević, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije.