Ovaj svetac je zaštitinik porodice Karađorđević.

Sveti apostol Andrej Prvozvani bio je prvi Hristov sladbenik.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.

Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao. Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te ona prihvati hrišćansku veru.Silno se razgnevio zbog toga namesnik Eteata i naredi da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što i bi učinjeno

Pročitajte i Molitva na Aranđelovdan: Evo za koje stvari danas morate obavezno da se pomolite

Iako razapet, sa krsta se obraćao okupljenom narodu, propovedao hrišćanstvo i molio se Bogu sve do smrti.Ova krsna slava poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka. Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku.

U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz “za medvede”, koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga “mečke ne izjedu”, onda ga ukućani pojedu ujutru.

Po planinskim selima pravili su “mečkin kolač” – mečkina pobojnica, koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.

Pročitajte i Srpska crkva u Prizrenu koju zovu Džuma Džamija: Sagradio ju je kralj Milutin na ostacima paganskog hrama iz vremena pre Hrista

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da ga mečke ne bi pocepale.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu 

Izvor: opanak.net