Sigurno ste se pitali koliko je tunjevina iz konzerve zapravo zdrava. Ovaj obrok nekada može da upotpuni ručak, a u doba posta jedan je od izvora proteina. Međutim, verovatno ste čuli da i nije baš zdrava. Postavlja se večito pitanje - Koliko štete tunjevina iz konzerve može da nanese našem telu?
Tunjevina u sebi sadrži malu količinu žive, a svi znamo da je živa neverovanto otrovna i opasna po ljudski život. Na sreću, ribe u sebi sadrže male količine ovog metala.
Problem nastaje kada ljudi počnu da unose preveliku količinu tunjevine. Dakle, ako previše konzumirate tunjevinu postoji šansa da se otrujete živom i na taj način ugrozite sebi život. Naravno unos tunjevine mora da bude ogroman kako bi došlo do ovakvog trovanja.
Samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok ista količina Albakor tunjevine sadrži 49.53 mikrograma žive.
Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim produktima i izuzetno je štetna za sve, potogovo za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i decu. Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 mikrograma po kilogramu telesne mase i to nedeljno!
Šokantan podatak je da tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda, a maksimalno može da sadrži čak i dva i po puta više. Nasuprot tome, konzervirana sardina sadrži oko 10x manje žive tj. oko 3 µg u 100 g proizvoda i taj odnos je više-manje konstantan.
Jedna porcija tunjevine sadrži oko 75 µg vitamina K što je oko 60% preporučenog dnevnog unosa i 83% za žene dok porcija sardine sadrži svega 4.4 µg.
Zaključak je da konzervirana tunjevina u malim količinama nije opasna, međutim ako volite da jedete ribu i ograničeni ste na one iz konzerve, ipak se opredelite za sardinu.
Izvor: Srbija danas
Lagana Rafaelo torta
Pečeno pile sa kestenjem
Kako da napravite karamel kocke
Zapečena pasta sa tunjevinom i paradajzom
Dečji svet je veći od ekrana: Priznanje za kampanju sa svrhom