Na dan Svetog Jovana, jednog od najvećih hrišćanskih praznika, u srpskom narodu poštuju se brojni običaji i verovanja koja se prenose generacijama.
Ovaj dan, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 20. januara, posvećen je Svetom Jovanu Krstitelju – čoveku koji je, prema verovanju, krstio Isusa Hrista u reci Jordan i najavio njegov dolazak.
Nezaobilazni simboli trpeze
Bez obzira da li pravite svečani ručak ili slavsku večeru, postoje dve jela koja se tradicionalno uvek nalaze na slavskom stolu – slavski kolač i žito (koljivo).
Slavski kolač je obredni hleb ukrašen simbolima vere, poput krsta ili slova „ИС ХС НИ КА“, i predstavlja telo Hristovo, dok vino simbolizuje njegovu krv. Kolač se blagosilja pre jela i seče uz molitvu.
Žito (koljivo) je sladak obredni obrok od kuvanog pšenice sa orasima i šećerom, koji simbolizuje vaskrsenje i sećanje na preminule članove porodice.
Ostali tradicionalni elementi slavske trpeze
Iako slavski kolač i žito stoje u centru trpeze, domaćice obično pripremaju i druga jela, u zavisnosti od tipa trpeze:
- Meso i glavno jelo – pečena jagnjetina, svinjetina ili teletina.
- Predjela – domaći sir, pršuta, kobasice i drugi slani zalogaji.
- Topla jela i salate – sarma, ruska salata ili pite.
Pravilo o crvenoj boji hrane
Na dan Svetog Jovana strogo se izbegava sve što je crvene boje, pogotovo piće (osim vina). Ovo posebno važi za crvene jabuke, sokove i druge crvene namirnice.
Narodno verovanje kaže da crvena boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv, pa izbegavanjem crvene hrane vernici pokazuju poštovanje prema Svetom Jovanu i njegovom stradanju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.