Svi bi smo voleli da nam sobno cveće izgleda uvek sveže i zdravo. Čim se pojavi neka mušica ili suvo lišće na biljci odmah uzimamo razna sredstva kako bi smo je izlečili. Uprkos korišćenju skupih đubriva i minerala biljke i dalje izgledaju bolesno. Česta upotreba veštačke prihrane na biljke može nepovoljno da utiče na njihov rast i razvoj i zbog toga im je potrebna promena u načinu nege i prihrane.
Ako se biljke nalaze u neodgovarajućim uslovima, to nam pokazuju promenenom na listovima, usporenim rastom, neobrazovanjem ili sušenjem cvetova, zakržalim korenom. To su prvi znaci koje nam biljka šalje da joj je potrebna naša pomoć. Da bi se to izbeglo, u određenim periodima biljkama se daje prihrana. Reč je o rastvoru koji može biti prirodnog ili veštačkog porekla i u sebi sadrži niz elemenata koji su biljci potrebni. Sastojci koji prirodnog porekla pozitivno utiču na biljke a i na okolinu, lako se prave a i dostupni su svima.
Kako funcioniše prihrana kvascem
Prihrana biljaka sa kvascem pozitivno utiče na njihovu lepotu. U kvascu se nalaze bakterije, koje nemaju samo moć da daju fine i ukusne poslastice, već i povoljno utiču na rast i razvoj biljke. Kvasac u sebi sadrži niz fitohormona i auksina (biljni hormoni za rast i razvoj) i vitamine iz B grupe. Kvasac ima moć bubrenja tj deljenja ćelija i tako testa narastu. Ista situacija je i kod biljaka. Kvasac podstiče razvijanje ćelija i rast biljke.
Rezultat prihrane
Hormoni koji se nalaze u kvascu deluju na niz mikroorganizama u zemljištu i podstiču njihov rad, a vitamin B utiče na to da listovi budu bujniji, postaju zeleniji, krajevi se ne suše. Cela biljka je vitalnija i jača. Da bi se to postiglo prihranjuje se dva do tri puta mesečno. Preporučuje se u letnjim mesecima svake nedelje, a preko zime dva puta mesečno. Važno je da vremenski razmak između dve prihrane bude isti, pošto se onda tako biljke naviknu i mogu sebi da odrede kada i koliko mogu da potroše hranjiva do druge prihrane.
Način pripreme rastvora
Za pravljenje ove prihrane je potrebno jedno malo pakovanje kvasca od 50 g, 5 kafene kašike šećera i 5 l mlake vode. (Na 10 g kvasca ide 1 kafena kašika šećera i 1 l vode). Sve to pomešati i ostaviti da odmori dva do tri sata. Posle opet promešati i rastvor je spreman za zalivanje. Preporučuje se da se napravi onoliko litara koliko je potrebno za zalivanje. Ostavljanje prihrane za kasnije podstiče razvijanje štetnih organizama. Sa ovim rastvorom se takođe može zalivati baštensko cveće.
Čorba od karfiola sa kiselom pavlakom
Korpice sa belim mesom i paprikama
Hladno svinjsko pečenje za svečani ručak
Brend Bakina Tajna predstavio nove proizvode: Mediteranski umaci u susret hladnim danima
Slagana slavska salata sa paradajzom i kačkavaljem