Možda niste znali, ali prstohvat soli koji dodajete u jelo kada je gotovo ne doprinosi poboljšanju ukusa. To je kao da ste po jelu posuli imaginarnu so i očekivali da će se ukus promeniti.
Mnogi ljudi greše kada je soljenje jela u pitanju. Iako je slanost jela stvar ličnog ukusa, ipak postoje neka pravila kako treba soliti određenu hranu da bi so imala svoju svrhu.
Na primer, ako pripremate nešto što uključuje crni luk ili praziluk, trebalo bi dodati so dok se oni prže jer to pomaže bržem izvlačenju vlage.
Ponovo probajte i prilagodite ukuse jela nakon dodavanja vina ili paradajza (kada pripremate jelo s tim sastojcima). Nakon što dodate sve sastojke, povremeno probajte i začinite jelo jer se ukus jela menja s vremenom.
Kada kuvate testeninu treba koristiti skoro pa punu šoljicu kuhinjske soli da začinite vodu. Slana voda za testeninu, njoke, krompire i druge žitarice omogućuje začinjavanje ugljenih hidrata iznutra prema spolja jer oni upijaju vodu od kuvanja.
Poslednje što treba imati na umu je da so utieče na sadržaj vode u hrani, što može imati posledice na teksturu.
Najbolji način da to vidite je da stavite meso da odmara u velikoj hrpi soli (može i u kombinaciji s nekim biljem i začinima) pre nego što ga ispečete. Ovaj proces, "suvo sušenje", izvlači površinsku vodu, ali zadržava unutrašnju vlagu, što rezultira savršeno hrskavom korom i dobro začinjenom, vlažnom sredinom. Čak i dodavanje pozamašne količine soli na meso pola sata pre nego što ga stavite u rernu učiniće razliku.
Izvor: Stvar ukusa