Sezona pripreme zimnice je u punom jeku, a među omiljenim zimskim delicijama svakako je kiseli kupus. Ipak, da bi krajnji rezultat bio hrskav, sočan i dugotrajan, sve počinje pravim izborom kupusa. Zato je važno da prilikom kupovine obratite pažnju na nekoliko ključnih detalja.
1. Obratite pažnju na miris i izgled
Zdrava glavica kupusa ima svež, karakterističan miris. Spoljni listovi moraju biti netaknuti, bez oštećenja i mrlja. Suvi ili bledi listovi znak su da kupus nije svež i neće dati najbolji rezultat prilikom kiseljenja. Pljosnate glavice sa tvrdo zbijenim i glatkim listovima su idealne za kiseljenje.
2. Proverite koren i listove
Najlakši način da procenite kvalitet je koren: beo koren znači zdravu glavicu. Tanki, savitljivi listovi pokazuju da će kupus biti hrskav i lako se kiseliti. Deblji listovi često označavaju hibridne sorte koje se sporije kisle, ali ih domaćice koriste za ribanac.
Veoma je važno da listovi budu priljubljeni jedan uz drugi, kako voda može da dopre do središta glavice. Ako tečnost ne dopre unutra, kupus može da istrune, pa mu se rok trajanja skraćuje.
3. Veličina glavica
Manje i srednje glavice, težine oko 2-3 kg, najpraktičnije su za kiseljenje i kasnije korišćenje u sarmi. Prevelike glavice teže se pripremaju i sporije kisele, pa se savetuje da ih izbegavate.
4. Kako kupus treba da bude na dodir
Kvalitetna glavica kupusa treba da bude čvrsta, a listovi blago elastični i savitljivi. Kada list lagano protrljate između prstiju, mora da se savije bez pucanja – to je znak da je kupus svež i spreman za kiseljenje.
5. Sorte kupusa i hibridi
Za kiseljenje se najčešće koriste Futoški kupus koji je poznat po ovalnim, čvrsto zbijenim glavicama i svetlozelenim listovima, što ga čini idealnim za brzu i kvalitetnu fermentaciju. Srpski melez, domaća sorta iz Mačve, druga je najpopularnija sorta za kiseljenje i takođe ima čvrste i priljubljene listove, pa se odlično kiseli i dugo zadržava hrskavost.
Pored ovih tradicionalnih sorti, na tržištu se mogu naći i hibridne sorte kupusa. Hibridi obično imaju veće i deblje glavice, otpornije na transport, ali se sporije kisele zbog gustih listova. Zbog toga se češće koriste za ribanje ili salate, dok ih za klasično kiseljenje biraju samo iskusne domaćice koje znaju kako da im omoguće pravilnu fermentaciju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.