Cikorija se gaji u zapadnoj Evropi kao povrtarska biljka (radi lista), ili kao industrijska (radi korena od kojeg se priprema odličan i zdrav surogat kafe), ali se mogu naći i sorte sa kombinovanim svojstvima. Naročito je popularna u mediteranskom pojasu, gde se tokom zime i ranog proleća često koristi kao „vitaminska salata zdravlja“.


Kultivisana cikorija, poznata pod imenom radič, zadržala je dosta lekovitih svojstava svog divljeg rođaka i otuda je veoma korisno povrće. Pored karotina i vitamina C, sadrži dragocenu gorku materiju intibin, koja povoljno utiče na varenje i kvalitet krvnih sudova. Vretenasti koren je beo i mesnat i najbolji je kada dostigne dužinu od oko 15–20 cm. Bujnu rozetu karaterišu ovalno izduženi listovi, ravnih ivica. Iz korena kultivisanog radiča, tokom zime iznikne bela, izdužena glavica nežnog, krhog lišća, koja je ne samo veoma ukusna, presna salata, nego je i pravi rudnik vitamina i minerala. Ovaj izdanak možete kupiti u supermarketima.

Čaj od korena divlje cikorije ili vodopije se priprema na nekoliko načina:
1) puna supena kašika suvog korena se prelije litrom ključale vode i kratko prokuva. Konzumiraju se tri šolje dnevno proceđenog čaja. Ovako pripremljen prvenstveno stimuli-
še i poboljšava izlučivanje mokraće i na taj način efikasno eliminiše nagomilane toksine,
istovremeno jačajuai organizam;
2) čajna kašičica korena prelije se šoljom proključale vode, ostavi 15 minuta (pokriven) i zatim
procedi. Uzima se nekoliko dana uzastopno po dve šolje dnevno (ujutru na prazan želudac i pred
spavanje). U ovoj dozi efikasno čisti jetru, slezinu, bubrege i ima sposobnost da omekšava tvrdu
stolicu, pa je dragoceno dopunsko sredstvo u terapiji kojom se leče hemoroidi.
Zahvaljujući sadržaju inulina, mogu ga upotrebljavati i šećerni bolesnici po šolju dnevno, pre
doručka.

Nadzemni deo divlje cikorije (vodopije) prikuplja se dok je biljka u cvatu, odsecanjem. Suši se u vezicama, u hladu i na promajnom mestu, da bi sačuvala boju. Sušeni nadzemni deo kao čaj efikasno reguliše i pospešuje rad organa za varenje. Istu efikasnost pokazuje i protiv lakših srčanih tegoba.

Čaj se priprema tako što se čajna kašičica suve biljke umeša u šolju vode, stavi na vatru i pošto proključa, kuva oko pola sata, zatim ohladi i procedi. Piju se tri rakijske čašice dnevno pre obroka.

Svež sok isceđen iz lista obavezni je deo svih proleanih kura za jačanje organizma, naročito ako su avitaminoze povezane sa anemijom. Sok jača funkcije jetre i tako efikasno čisti krv. stovremeno stimuliše poveaano izlučivanje žuči u creva i tako, pored ostalog, pomaže eliminisanje žučnih kamenaca. Piju se dnevno 2–4 supene kašike soka umešanog u mleko
ili vodu. Terapija traje najmanje mesec dana. Ako se svež sok pomeša sa istom količinom šeaera i ukuva do gustine sirupa, dobija se blago i sigurno sredstvo protiv zatvora. U spoljnoj primeni kao oblog, pomešan sa nekoliko kapi ružinog ulja i prirodnog vinskog siraeta, odlično je sredstvo protiv glavobolje.

Sirup protiv glista i zatvora: u čašu sveže isceđenog soka rastopiti 250 g šeaera i kuvati na tihoj vatri 5–10 minuta. Piti 2 kašičice dnevno.

Čaj protiv šećerne bolesti, bolova u želucu i bolesti jetre: popariti 5 grama lista i cveta vodopije sa 2,5 dl vrele vode i posle 10 minuta procediti. Piti po jednu šolju ujutru našte srca i jednu šoljicu uveče pre spavanja.

Pogledajte recept: Salata od cikorije (radiča) i rukole