Nema ko ne voli domaće krofne, a najčešće smo ih jeli kad odemo kod bake, koje su ih pripemale po starom receptu koji se prenosio sa kolena na koleno. Vazdušasto mekano testo i hrskava korica je ono što čini krofne tako neodoljiivim.
Ipak, mnoge današnje domaćice u nedostatku vremena pribegavaju brzim rešenjima kada je priprema krofni u pitanju, zbog čeka one neretko izgledaju drugačije od onoga kako su zamislile.
Tako se događa da testo ili ne naraste dovoljno i liči na uštipke, ili upije višak ulja, a neretko i krofne iznutra budu žilave. Da vam se to ne bi desilo, pridržavajte se starinskih pravila koja su poštovale naše bake.
1. Kvasac, a ne prašak za pecivo
Prave krofne moraju da sadrže kvasac. Istina je da i uz prašak za pecivo testo može da naraste, ali krofna nikada neće biti onako vazdušasta kad je prelomite, ako u testo umesto kvasca stavite prašak za pecivo.
2. Testo mora da se udvostruči
Kad rešite da pravite krofne, odvojite dovoljno vremena za ovaj poduhvat. Nemojte brzati i vaditi krofne ako testo nije udvostručilo svoju zapreminu u suprotnom, krofne će biti žilave.
Kad jednom zamesite testo, ostavite ga da odstoji na toplom mestu da uskisne. Tek kad primetite da se testo udvostručilo, možete da ga premesite, jer samo tako će se na ispečenim krofnama pojaviti onaj prepoznatljivi beli venac između polovina.
3. Prava količina masnoće i idealna temperatura za pečenje
Krofne moraju da plivaju u vrućoj masti ili ulju, a ukoliko štedite na masnoći u kojoj ćete pržiti krofne, opet ćete dobiti uštipke umesto vazdušastog testa. Idealna temperatura za prženje krofni je između 180 i 190 stepeni. Ukoliko nemate kuhinjski termometar, poslužite se starim trikom, a to je da u zagrejanu masnoću pospete prstohvat brašna.
Ako brašno odmah počne da cvrči, temperatura je adekvatna. U suprotnom kada se prži na niskoj temepraturi testo upija višak ulja, dok će sa druge strane previsoka tepmeratura učiniti da spolja izgore, a iznutra ostanu žive.
Izvor: Stvar ukusa