Kako je još u detinjstvu naučila da put do zadovoljstva počinje za šporetom, glumica Mina Lazarević se na svojim gastronomskim pustolovinama potpuno prepušta uživanju, posle čega u pomoć zove lek za olakšavanje varenja
Glumica Mina Lazarević (43) istinski je sladokusac, obožava da jede, ali i da kuva, pa njen dom uvek miriše na srpske đakonije. Kuhinjski staž otpočela je još kao devojčica, kada je pomagala mami. Prvu zeljanicu napravila je kao devetogodišnjakinja. Bila je čak pomalo i uvređena kad roditelji, otac Ljubiša i majka Marija, po povratku iz pozorišta, gde su oboje radili, nisu odmah shvatili da je pita njenih ruku delo. Pomislili su da im je u poseti bila baka.
– Zeljanica je divno narasla, mirisom je osvojila čitavu kuću i bila je izuzetno ukusna. I dan-danas gibanicu pečem u istoj šerpi, koju sam nasledila posle mamine smrti – otkriva glumica. – Mama i ja smo stalno delile poslove u kuhinji. Kad je otišla, pitala sam se ko će mi sad spremati lenju pitu, jer je njena bila najbolja na svetu, ili prezburške kocke, moj omiljeni kolač. Kad sam ih prvi put pravila sama, kao da je bila pored mene i govorila mi šta da radim, svega sam se setila.
U kuhinji spaja tradiciju i modernizam i trudi se da svakom jelu da svoj pečat.
Čim je ušao u kuću pre neki dan, mlađi sin Marko je rekao da zna da je boranija za ručak, prepoznao je miris. Uživam u tome da nahranim ljude, kod nas je stalno neko za trpezarijskim stolom. Često drugari i drugarice moje dece dođu gladni jer znaju da će uvek biti nešto lepo i ukusno da se pojede, a ja im spremam ono što vole. Ništa mi nije teško. Mlađi klinci, jedanaestogodišnja Iva i osmogodišnji Marko, često prave slatkiše sa mnom i tada se sjajno zabavljamo. Podelimo zadatke, jedno, recimo, umače piškote u mleko, drugo secka banane, i eto poslastice začas posla. To me podseća na vreme koje sam ja provodila s mojom majkom, i kad pomislim koliko to meni znači i održava sećanje na nju, ne želim da svoju decu lišavam tog zadovoljstva.
Posebnu pažnju posvećuje slavskoj i božićnoj trpezi.
Prošle godine sam uspela da napravim pihtije, za koje je ranije bila zadužena moja ujna. Bila sam veoma ponosna, baš kao i na prvu česnicu koju sam sama umesila, mada sam u osnovni recept dodala i neke svoje cake, jer imam potrebu da svakom jelu dam lični pečat, nikad ne pratim uputstva doslovno. Najređe, zapravo, konzumiramo ribu, iako je ona obavezna na Badnji dan i Veliki petak. Uoči Božića pržila sam šarana i u slast smo ga pojeli, uz prebranac i salatu od cvekle, koja mi je omiljena, a najčešće je pripremim sama, ne volim da kupujem gotovu. Zbog manjka vremena jedino se zimnicom ne bavim. Ajvar i turšiju nabavljam kod proverenih ljudi, dok pečene paprike uvek imam u zamrzivaču, da mi budu pri ruci tokom cele zime.
Začine često i rado upotrebljavam. Nedavno je otkrila jedan koji ju je potpuno osvojio.
Prijatelj mi je iz Makedonije nabavio dimljenu alevu papriku, i to ljutu, jer preferiram ljuto. Fenomenalnog je ukusa, a u sarmi, prebrancu i podvarku je nezamenljiva. Koristim i italijansku, provansalsku i druge mešavine začina, a pravim i svoju mešavinu koju stavljam u razna jela. Kad idem negde van Srbije, podrazumeva se da ću probati lokalnu hranu. Zna se šta se u kojoj zemlji jede, a ako i ne znate, raspitate se na licu mesta. Inače, osim srpske kuhinje, u kojoj uživam od severa do juga, od vojvođanskih poslastica, kiselih testa i kombinacija mesa sa slatkim sosovima do orijentalnih slatkiša, veoma mi se sviđa i mediteranska. Zaista je božanstvena, i prija mi baš sve, masline, koje su idealno predjelo, razne vrste salata, riba, hobotnice, lignje.
Kao pedantna i metodična osoba u stanju je da potroši sate obilazeći tezge na pijaci kako bi našla najbolje namirnice.
Imam i mesta na kojima kupujem određene proizvode – uvek kod istih prodavaca nabavljam kore, jaja ili meso. Tačno znam gde je najbolje pečenje, a gde su dobri orasi ili mlinci.
Glumica priznaje da što je starija sve više uživa u svakom zalogaju.
Kao mlada umela sam da prvi put jedem u šest po podne, a sad to nikako ne bi moglo da mi se desi. Sve mi je istinski hedonizam, jedem ono što volim, pa uvek postoji velika opasnost da se prejedem. Onda uzmem neki lek za olakšavanje varenja i teram dalje. Ukoliko dobijem koji kilogram, najpre se lišavam večere. Kašika mora da se probuši i da se trenira kako bi se linija doterala u red, nema tu neke velike filozofije. Da bi se neko ugojio, mora da jede više i češće, i tu takođe nema polemike.
Izvor: gloria.rs
Posna slavska salata sa prokeljom
Novogodišnji makaroni sa ukusom cimet rolnica
Posne kokos štanglice za Svetog Nikolu
Telekom Srbija dobitnik priznanja: Još jedna nagrada za projekat „Dečji svet je veći od ekrana“
Posne ćufte od pasulja za Svetog Nikolu