Biljka neverovatnih hranljivih i lekovitih svojstava, ali i njeni drevni južnoamerički uzgajivači, biće u centru pažnje tokom ove godine...
Ako se prošle godine niste potrudili da svoj automobil zamenite biciklom, uprkos tome što smo živeli u „Internacionalnoj godini održive energije za sve“, neka u 2013. kinoa, ili „pirinač Inka", kako je neki nazivaju, postane deo vaše trpeze.
Zašto? Zato što je ova biljka jedna od najhranljivijih namirnica na svetu – kuva se slično kao pirinač, ne sadrži gluten i prepuna je vitamina i minerala. Toliko da čak i Nasa planira da je uvrsti u meni svojih dugih svemirskih putovanja.
Visok sadržaj proteina, malo šećera i nimalo glutena, čine ovu namirnicu idealnom za svačiju ishranu, a posebno za osobe sa dijabetesom, celijakijom ili drugim oboljenjima koja stvaraju preosetljivost na gluten.
Izveštaj iz 2010. godine objavljen u časopisu Science of Food and Agriculture opisuje kinou kao „sjajan primer funkcionalne hrane koja cilja na smanjenje rizika od najrazličitijih oboljenja“, što uključuje bolesti srca, rak i već spomenuti dijabetes. Spisku magičnih svojstava kinoe se može dodati i to da je ona antioksidans.
Kinoa se često definiše kao žitarica, ali je genetski drugačija od kukuruza i pšenice. Rođaka je repi i spanaću, a iako se u ishrani prvenstveno koristi zrno, njeni listovi su takođe jestivi. Ipak, kinoa sadrži i brojne vrline žitarica – pomaže u kontroli holesterola, arterijskih zakrčenja i gojaznosti – ali za razliku od žitarica ne izaziva smetnje u varenju.
Španski konkistadori su je smatrali đubreton, ali je sada kinoa luksuzna namirnica koja se prodaje u dobro opremljenim prodavnicama zdrave hrane. Zato, najveći problem u uvođenju kinoe u redovnu ishranu može biti njena visoka cena – obično tri puta viša od većine žitarica.
Ova visoka cena je, međutim, mač sa dve oštrice za proizvođače kinoe. Potražnja za kinoom, naročito u Sjedinjenim Državama, pokrenula je rast cena namirnice koja je uglavnom bila deo trpeze siromašnih farmera iz Bolivije i Perua, gde se lako uzgaja. Svetska potražnja sada, učinila je kinou izvoznom robom – suviše skupom za lokalno stanovništvo, koje se njome hrani vekovima.
Ironično, vlada Bolivije najavila je mogući porast neuhranjenosti u regionima u kojima se uzgaja kinoa, kao posledicu rasta popularnosti ove biljke.
Ujedinjene nacije, ne potpuno nesvesne ovih komplikacija svetskog tržišta hrane i pritiska na krhke sisteme tradicionalnih društava, očekuju da će godina posvećena kinoi „podići javnu svesnost o nutritivnim, ekonomskim i kulturnim svojstvima kinoe“, kako njeni drevni uzgajivači ne bi trpeli posledice.
U međuvremenu, severnoamerički farmeri pokušavaju da uzgajaju kinou duž planinskih regija Kolorada. Ako u tome uspeju i proizvodnja dostigne nivo potražnje, cena kinoe će se možda spustiti… tokom 2014. godine, na primer, koja će za Ujedinjene nacije biti „Internacionalna godina Kristalografije“.
Izvor: nationalgeographic.rs
