Urme su vrsta slatkog svežeg koštunjavog voća koje se jede i osušeno. Dobar su izvor prirodnog šećera. Mogu da se koriste u bilo čemu, od salata do kolača. Postoje mnoge kulture severne Afrike i Bliskog istoka gde su tanjiri sa urmama, orašastim plodovima i drugim sušenim voćem uvek na stolu, bez obzira na priliku. Saznajte i kako da napravite džem od suvog voća, deca će ga obožavati.
Možda će vas iznenaditi da fosili urmi sugerišu da su stare preko 50 miliona godina i spadaju u jedan od prvih useva drveća koje su ljudi ikada uzgajali. Iako tačno mesto porekla nije poznato zbog dugog uzgajanja, verovatno potiču iz regije između Egipta i Mesopotamije. Rastu na vrhovima drveća u ogromnim grozdovima, tik ispod palminih listova, oko 20 metara iznad zemlje. Većina ih se bere ručno, a ostavljaju se da sazru na drvetu i da se osuše.
Urme imaju odličan nutritivni sastav. Pošto su sušene, njihov sadržaj kalorija je veći nego kod svežeg voća. Većina kalorija u urmama potiče od ugljenih hidrata, a statak je od vrlo male količine proteina. Uprkos kalorijama, urme sadrže neke važne vitamine i minerale, pored značajne količine vlakana. Takođe imaju nizak glikemijski indeks.
Vrlo su bogate antioksidansima, te sadrže flavonoide, karotenoide i fenolnu kiselinu. Savršen su izvor fruktoze, prirodne vrste šećera koja se nalazi u voću, pa su iz tog razloga veoma slatke i imaju suptilan ukus nalik na karamelu. Ukoliko volite slatko, obavezno napravite slatki hleb sa urmama i orasima.
Važno je napomenuti da iako su urme bogate vlaknima i hranljivim materijama, prilično su kalorične i najbolje ih je konzumirati u umerenim količinama. Ukoliko vam se dopadaju urme, napravite posni keks sa orasima i urmama.
Pročitajte i kako se pravi kolač od urmi i kafe sa bogatom espreso glazurom
BONUS VIDEO
StvarUkusa