Potiče iz Indije i pripada porodici Zingiberaceae. Biljka je visoka od 1 do 3 metra, sa velikim listovima i belim cvtovima. Plod je mahuna koja sadrži 8-16 semenki zelene ili crne boje veličine i teksture zrna bibera. Semenke imaju izražen ljutkast ukus i od njih se i dobija začin.


Kardamom je bio poznat još u Persiji preko koje je pre više od 3000 godina došao u Europu. Koristili su ga i stari Grci i Rimljani, ali ne toliko u ishrani koliko u proizvodnji parfema. Danas se najviše koristi u Indiji i na Bliskom istoku kao dodatak pirinču, voću, pekarskim proizvodima, poslasticama, kafi, likerima, vinu, mesu, marinadama i kobasicama. U Nemačkoj, Rusiji i Skandinaviji najčešće se koristi u pripremi poslastica, naročito čokolade, a u Francuskoj i SAD-u njegovo se u proizvodnji parfema. Stavlja se i u neke vrste senfa, a najviše kao jedan od začina za kari. Dobro se slaže sa karanfilićem.


Izuzetno je bogat je mineralima (kalcijum, magnezijum, fosform gvožđe, cink, bakar i mangan), a od vitamina sadrži vitamin C, tiamin, riboflavin, niacin, i B6.


Kardamom povoljno utiče na probavni sistem, ublažava problem nadimanja, žgaravicu, pojačava apetit, sprečava mučninu i povraćanja. Diuretik je, smanjuje krvni pritisak, čisti organizam od toksina, pomaže kod astme, alergija.

Ulje kardamoma često se koristi u masaži za opuštanje mišića i ublažava upale. Ako se doda u vodu dobija se tečnost za ispiranje usta, osvežava dah.

Čaj ublažava depresiju i pomaže kod upale grl.


Ne peporučuje se trudnicama i dojiljama.