Neke činjenice su tako ustaljene da često u njih verujemo bez sumnje. Evo mitova u koje najčešće verujemo, a nisu istiniti, piše buzzfeed.com.
Alkohol ubija moždane ćelije
Da se razumemo, čist alkohol će verovatnije ubiti mnoge moždane ćelije, kao i razne ostale ćelije, i to je razlog zašto se koristi kao sredstvo za dezinfekciju. Dakle, konzumacija te vrste alkohola je nešto o čemu bi trebalo povesti računa. Jedna studija iz 1993. godine je proučavala uticaj allkohola na neurone. Posmatrajući osobe koje često konzumiraju alkohol i one koji to retko rade, naučnici su zaključili da nije bilo nikakve razlike u broju neurona. Umerena količina alkohola dnevno čak i pozitivno deluje na organizam. Samo 19 odsto ljudi koji imaju bar 65 godina i koji su u životu popili čašicu ili dve, pate od nekih moždanih oštećenja. S druge strane, čak 29 odsto onih koji nisu pili pate od istih. U krajnjoj liniji, manja čaša vina dnevno vam može biti od velike pomoći, dok preterano konzumiranje neće direktno ubijati moždane ćelije, ali jeste loše po mozak i organizam uopšte. Usled dugog perioda preterane konzumacije alkohola oporavak je minimalan, te se to nikako ne savetuje kao navika.
Vitaminom C ćete sprečiti prehladu
Dnevna doza vitamina C veoma malo štiti od prehlada, otkrivaju naučnici. Ispitivanje koje je trajalo skoro dve decenije, a u kojem je učestvovalo više od 11.000 ljudi, pokazalo je kako su oni koji su uzimali 200 mg ovog vitamina dnevno bili skoro podjednako prehlađeni kao i oni koji nisu uzimali vitamin. Uverenje da vitamin C sprečava prehlade nastalo je oko 1930. godine kada je Linus Poling u knjizi ,,Vitamin C i obična prehlada’’ ohrabrivao široke narodne mase da uzimaju čak 1.000 mg vitamina dnevno kako bi izbegli prehlade. Trenutna dozvoljena doza je samo 60mg (računajte da velika čaša soka od pomoradže sadrži 100mg). Najnovija brojna istraživanja (ima ih oko 30, i sva su različita) pokazuju kako su samo ljudi koji su izloženi velikom fizičkom stresu (na primer maratonci, skijači, ili vojnici) u prilici da izbegnu prehlade uzimanjem vitamina C. Rizik da se oni prehlade su upola manje nego što je to slučaj sa ljudima koji nisu izloženi fizičkom naporu.
Pogledajte i 10 namirnica najbogatijih vitaminom C
Deca nisu hiperaktivna zbog šećera
Bez obzira na to kako ste prihvatili činjenicu kako deca postanu hiperaktivna samo nakon što pojedu nešto od slatkiša – to jednostavno nije tako. Istraživanja skoncentrisana samo na mališane koji su pojeli više šećera u odnosu na one koji to nisu uradili, ne pokazuju da je šećer krivac. Istraživanja su fokusirana na one koji generalno imaju poremećaj u pažnji, koji pate od hiperaktivnosti, ali ni tada nije zapaženo da je razlika u nivou šećera glavni uzrok. Šta više, nekoliko kapi slatke vode može umiriti vaše dete. I u ovom slučaju je samo razlika u tome koliko šećera dete unosi u organizam. Kada probaju slatkiš, kolika god da je količina bila u pitanju, dete će sledeći put tražiti više. Zato decane bi trebalo da konzumiraju slatkiše u preteranim količinama, jer će svakako povećavati unos šećera s godinama. Kontrolisanim i umerenim unosom šećera se vodi briga o zdravlju deteta, o njegovim zubima, i uopšteno rastu i razvitku.
Koka-kola nije ,,izmislila’’ Deda Mraza za reklamu
Često se priča o tome kako su Deda Mrazovo crveno odelo i bela brada proizvod Koka-koline reklamne kampanje. Ali ne, njegova odeća je bila inspirisana odorom episkopa Mirskog iz 4. veka. Koka-kola je počela da koristi Deda Mraza u reklamnim kampanjama ranih 1930. godina, kada je umetnik iz Švedske, Hadon Sanblom, počeo da docrtava punačkog dekicu u crvenom na reklame.
*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - StvarUkusa