Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Skandinavska “masna”dijeta

U Norveškoj, Švedskoj, Danskoj i Finskoj sve je popularnija „dijeta siromašna ugljenim hidratima a bogata mastima“. Pored toga što je veoma efikasna, ova dijeta je, tvrde naučnici, i veoma blagotvorna za zdravlje.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock

Skandinavska dijeta je, u mnogo čemu, potpuno suprotna slavnoj “mediteranskoj” ishrani koja je ocenjena kao lekovita, budući da smanjuje opasnost od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. U mediteranskoj dijeti se konzumira dosta ribe, maslinovog ulja i povrća, a izbegavaju “teške” masti i meso.
Međutim, kako je profesor Mati Usitupa sa Univerziteta u Finskoj izjavio u intervjuu za “Dejli Mejl” krajem maja 2013. godine, mediteransku dijetu nije lako prihvatiti u zapadnom svetu. Razlog je, kako je naveo, verovatno u tome što je mnogim Skandinavcima teško da promene navike u ishrani, ne vole maslinovo ulje, ne mogu da nabave neke sastojke…

Upravo zbog ovih razloga, kao zamena mediteranskoj, ponuđena je skandinavska  dijeta, koja je, kako pokazuje istraživanje profesora Usitupe, jednako blagotvorna za zdravlje. U njegovom istraživanju učestvovalo je 166 gojaznih ljudi iz Finske, Danske, Švedske i Islanda.
Jedna grupa strogo se pridržavala skandinavske  – masne – dijete, dok je druga nastavila sa svojom uobičajenom  ishranom. Pri tome, obe grupe su jele obroke sa istim brojem kalorija. Posle 24 nedelje,  kod ispitanika na “masnoj dijeti” nije uopšte došlo do povećanja lošeg holesterola, a dobar holesterol povećan je za četiri procenta. Blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem bilo je vrlo slično delovanju mediteranske dijete.

Šta tačno uključuje skandinavska dijeta?

Masnoće i proteini su dozvoljeni, pa tako slobodno možete jesti puter, jaja i mlečne proizvode. Uz morske proizvode, uključeni su govedina, svinjetina, jagnjetina i piletina, a ne odstranjuje se ni masnoća sa mesa.
Međutim, pravi se oštra razlika između takozvanih “brzih” ugljenih hidrata, kao što su šećer, krompir, testenine i kolači koji se uopšte ne savetuju u ishrani i “sporih” ugljenih hidrata kao što su pasulj, povrće, sočivo i orasi koji su poželjni.

Kad kombinujete masnoće i brze ugljene hidrate u ishrani, dobijate na težini. Ako jedete masnoće ali samo uz spore ugljene hidrate, dajete organizmu mogućnost da sagoreva masnoće.
Ova dijeta je već dobila i nadimak – “Noma” dijeta, po imenu restorana u Kopenhagenu koji već godinama uspeva da se vine u sam vrh liste najboljih restorana na svetu. Godine 2011. i 2012. osvojio je čak prvo, dok je u 2013. godini dospeo na, takođe sjajno, drugo mesto. Naziv je dobio kombinovanjem dve reči “nordisk” – što na danskom znači “nordijska” i “mad” – što znači “hrana”.

Više na ovu temu

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Recepti

Trikovi i saveti