Ljudi sa posebno niskim nivoom holesterola u krvi, za volanom naginju ka agresivnosti! Objašnjenje: manjak holesterola smanjuje produkciju serotina, koji sprečava agresivnost.
Žene koje već u 40. godini imaju sedu kosu naginju osteoporozi, tvrde naučnici. Međutim, pojava te bolesti može se sprečiti na vreme, a vitamin E je najbolji saveznik protiv starenja. Vitamin E (tokoferol) topljiv je u masnoćama. U telu odrasle odobe ima ga 3-6 grama. Sastavni je deo svih ćelija, a posebno potkožnog tkiva. Najviše ga ima u ćelijskim membranama. Sakuplja se u jetri, mišićima, krvnim usdovima i testisima. Apsorbuje se u tankom crevu, a u krv dospeva putem limffe. Iz organizma se izlučuje putem stolice.
Na temelju istraživanja sprovedenih na životinjama, vitamin E je dugo nazivan vitaminom plodnosti. Dvadesetih godina je, naime, kod miševa uočena neplodnost povezana s nedostatkom vitamina E. Zbog toga je dobio naziv tokaferol - prema grčkim rečima tocos=porođaj i pherin=nosim. Ali, tek je 1968. godine naučno potvrđeno da je njegova važnost za zdravlje u stvari druge prirode.
Najvažnije svojstvo vitamina E je njegovo antioksidantno dejstvo. On ima vrlo važnu ulogu u biološkim procesima. Pomaže organizmu da se suprotskavi štetnom delovanju slobodnih radikala - molekula koji izazivaju štetne promene u ćelijama i podstiču starenje. Vitamin E 'hvata' slobodne radikale, neutralizuje ih i time doprinosi usporavanju procesa starenja. Štiti membrane ćelija i produžava život crvenim krvnim zrncima. Jača imunološki sastav i štiti serumske lipoproteine - čestice koje prenose mast, odnosno lipide po celom organizmu. Direktno utiče na energiju mišića. Zbog svog antioksidantnog dejstva ima ulogu u sprečavanju bolesti krvnog sastava, naročito arteroskleroze, ali to još nije pouzdano dokazano. Neka istraživanja su potvrdila blagotvorno dejstvo vitamina E u slučaju degenerativnih promena na očima, posebno mreni - katarakte.
Najviše vitamina E ima u namirnicama biljnog porekla: u ulju žitnih klica, suncokretu, u derivatima poput margarina i u uljastim plodovima poput badema i oraha, u nekim vrstama voća i povrća, ako što su plod duda, kajsije, peršun, avokado, kupus... U nešto manjim količinama nalazi se i u mlečnim prerađevinama. Vitamin E je osetljiv na svetlo i kiseonik, ali je otporan na toplotu.
Nije poznata koja je optimalna količina vitamina E u krvi. Zbog izostanka simptoma, manjak vitamina E može ostati prikriven i nekoliko godina. Ali, čini se da nedovoljan unos vitamina E moće imati ozbiljne posledice po zdravlje - upale, katarakta, bolesti krvnih sudova... Ako pripadate rizičnoj grupi, obavezno se javite lekaru. Ako lekar utvrdi nedostatak vitamina E, osim pravilne ishrane, preporučuje vam se uzimanje vitaminskih preparata. Neke osobe su izložene većoj opasnosti od nedostatka vitamina E. To grupi pripadate:
- ako ne jedete dovoljno masnoća biljnog porekla
- ako ne jedete dovoljno voća i povrća - svežeg i kuvanog
- ako ste u poodmakloj životnoj dobi i malo jedete
- ako se intenzivno bavite sportom
- ako imate otežanu apsorbciju masnoća u crevima zbog neke probavne
bolesti
- ako se lečite hemodijalizom ili bolujete od neke hronične upale
- ako bolujete od šećerne bolesti
- ako pušite jer pušenje uzrokuje veću proizvodnju slobodnih radikala
- ako pijete previše alkohola
Opasnost od nedostatka vitamina E posebno su izložena prerano rođena deca i novorođenčad sa manjom porođajnom težinom od normalne. Vitamin E ima snažno antioksidantno dejstvo, posebno u ćelijama koje su delom sastavljene od masti, u kojima se ovaj vitamin razlaže. Vitamin C, pak, kao antioksidant, deluje u delovima ćelija sastavljanim pretežno od vode. Zato se ova dva vitamina nadopunjuju i zajedno imaju znatno bolje antioksidantno dejstvo.
Mekani crno-beli rolat
Jednostavna pita sa kupusom
Lagane lazanje sa bundevom i sirom
Salata od šampinjona sa dresingom od maslinovog ulja i belog luka
Rolat sa krem sirom i paradajzom