Najčešće alergije na hranu: Kad se javljaju, kod koga i kako da ih držimo pod kontrolom

Između 50% i 90% svih teških alergijskih reakcija na određenu hranu uzrokuje samo osam proizvoda.

Alergija na mleko

Učestalost: Kravlje mleko je najčešći alergen u hrani, posebno kod male dece - 2.5% njih ima alergiju na njega. Procenjuje se da će 80% njih do šeste godine prerasti svoju alergiju na mlečene proizvode.

Alergija na mleko je imuni odgovor na mlečni protein, što je drugačije organsko stanje od intolerantnosti na laktozu, kod koje u organizmu nedostaje enzim, neophodan za apsorpciju mlečnih šećera. Deca sa alergijom na mleko treba da izbegavaju sve mlečne proizvode, ne samo one koji su bez laktoze poput: mleka i mlečnih proizvoda, kajkamaka, pavlake, kao i konzumacije mnogo deserta i slatkiša.

Alergen na mleko može da se nađe u artiklima u kojima smatramo da ne bi trebalo da bude prisutan kao na primer: u posnim slatkišima, proizvodima za negu kože i kose, konzerviranoj tuni i u nekim vrstama boja.

Alergija na jaja

Učestalost: Jaja su druga najčešće sretana alergija na hranu kod dece. 1, 5% njih su alergični na kokošija jaja. Međutim, oni nisu primarni alergeni kod odraslih osoba. Smatra se da će 80% dece prerasti svoju alergiju na jaja do šeste godine. Ona može da se pojavi na belance /ili na žumance.

Mnogi proizvodi za imunizaciju su napravljeni od virusa, uzgajanih u kokošijim jajima. Posavetujte se sa dečijim lekarom da li to ne predstavlja opasnost za njega. Neke vrste anestetika takođe mogu da sadrže proizvod od jaja. Jaje može da bude prisutno i kao sastojak u nekim vrstama hleba i u slatkim proizvodima i proizvodima od testa.

Alergija na orašaste plodove

Učestalost: 1.1% dece i 0.5 posto odraslih imaju alergiju na orahe i drvenaste orašaste plodove.

Oni su otporni alergeni i mogu da ostanu takvi tokom celog života i povezani su sa češćom pojavom anafilaktičkih reakcija (teška alergijska reakcija, praćena osipom koji svrbi, oteklinama u grlu i niskim krvnim pritiskom), nego - mleko, jaja ili pšenica. Pretpostavlja se da je tek 8% dece preraslo svoju alergiju na orašaste plodove do šeste godine.

Generalno, drvenasti orašasti plodovi se veoma razlikuju jedni od drugih i postoji mogućnost da budete alergični na jedan od njih, na primer na bademe, ali ne i na druge vrste. Takođe, moguće je da budete alergični na sve orašaste plodove, kao i na kikiriki. Kao alergeni oni mogu da prisustvuju sakriveni u različitim proizvodima kao što su: čokolada, musevi i kremovi od pavlake, proizvodi od testa, kao i u nekim dečijim igračkama, za čije su punjenje korišćene ljuske nekih orašastih plodova.

Alergija na kikiriki

Učestalost: 1.4% dece i 0.6 posto odraslih je alergično na kikiriki.

Alergija na njih često je veoma teška i sa višim nivoom anafilaktičkih reakcija, nego što se to dešava prilikom konzumacije mleka, jaja ili pšenice. Ona obično traje celog života. Samo 20 procenata dece će prerasti svoju alergiju na kikiriki do šeste godine. Kod ljudi koji pate od nje postoji visok procenat verovatnosti da imaju alergiju i na drvenaste orašaste plodove, iako kikiriki pripada porodici "mahunarki".

Kikiriki može nespecifikovano da bude sadržan u nekim proizvodima od šećera i slatkišima. Puter od njega može da se koristi za slepljivanje različitih kolačića i peciva i kao zgušnjivač tokom pripreme čilija, tako što takođe može da se nađe i u nekim proizvodima i za negu kože.

Alergija na ribu

Učestalost: 0.4 posto odraslih i 0.1 posto dece imaju alergiju na ribu. Moguće je da ova grupa bude alergična samo na jednu vrstu ribe, a na drugu - ne.

Alergije na ribu često se razvijaju u zrelom dobu. One mogu da budu praćene ozbiljnom simptomatikom i da traju celog života. U restoranima je postoji mogućnost da pripremaju hranu u masnoći, u kojoj je međutim bila pržena riba, što bi dovelo do njene skrivene konzumacije od strane osobe koja je alergična i do teške alergijske reakcije. Neke vrste hrane mogu da sadrže riblji želatin (slatkiši, parfei ili bombone, kao i u sastavu suplemenata i lekarskih proizvoda) koji se prozvode od ribljih kostiju.

Postoji i opasnost kod riba koje se ne čuvaju dovoljno dobro i nisu više sveže, da se razviju visoki nivoi histamina. Ovo može da dovede do simptoma, sličnih alergiji na hranu, ali da zapravo predstavljaju znak trovanja. To može da bude propraćeno oticanjem usta ili grla, otežanim disanjem, mučninom ili povraćanjem.

Alergija na morske plodove

Učestalost: Alergija na njih je najčešća koja se sreće kod odraslij, na primer: dva procenta Amerikanaca iznad 18 godina imaju alergiju prilikom konzumacije školjki u odnosu na 0.1% dece. Ovaj tip alergije se razvija kasnije u životu. U većini slučajeva ona teško protiče i ne može se prerasti ili prevazići propisanim lečenjem.

Ljudi mogu da budu alergični na rakove (jastozi, škampi, langusti) i/ili mekušce (ostrige, školjke). Raznolikost proizvoda u kojima neprimetno mogu da budu prisutni alergeni iz morskih plodova, je velika. Ona počinje od vitamina i specijalizovanih suplemenata, hrane za kućne ljubimce i stiže do đubriva i hrana za ribu. Ljudi koji su alergični mogu da se osećaju loše, čak i ako u vazduhu postoje čestice koje udišu iz vrućih ili ključalih jela sa sastojcima od morskih plodova.

Alergija na soju

Učestalost: 0.4% dece je alergično na soju. Ona nije osnovni alergen za odrasle. Smatra se da će otprilike 50% dece prerasti svoju alergiju na soju do sedme godine. Postoji rizik kod beba, kod kojih je mleko dokazani alergen, da se razvije i alergija na soju, ukoliko ona bude često konzumiarana i u obliku zamene.

Alergija na žitarice

Soja je veoma često sretani sastojak u upakovanoj hrani i proizvodima za kosu i kožu, pa čak i u benzinu. Punjenje igračaka često se sastoji od komponenata soje. Neke preparirane životinje su napravljene od vlakana soje. Vitamin E je obično izvučen iz soje i osoba koja je na nju alergična treba pažljivo da bira dodatke ishrani i da prati njihov opisani sadržaj i tehniku njihove proizvodnje.

Alergija na pšenicu

Učestalost: 0.4% dece je alergično na pšenicu. Otprilike 80% njih će prerasti alergiju na pšenicu do šeste godine.

Ona se u suštini razlikuje od bolesti celijakije ili intolerantnosti na gluten, što je autoimuno. Kod nje ne mogu da budu usvojeni kako pšenica, tako ni druge žitarice koje sadrže gluten, poput ječma i raži. Alergija na pšenicu teško može da se ustanovi, s obzirom na to da se ponekad njeni simpotimi javljaju samo u kombinaciji sa anafilaksijom izazvanom fizičkom opterećenošću.

Spelta - "život faraona", i kamut sadrže iste proteine kao i obična pšenica i ne treba da ih konzumiraju ljudi koji imaju alergiju na nju. Tragovi pšenice mogu da budu otkriveni u nekim proizvodima poput: soja sosa, piva, delikatesnog mesa, rolnica od rakova i u neprehrambenim proizvodima: poput lepka, u igračkama za igranje, losionima i šamponima.