Komorač (Lat. Foeniculum vulgare) je dvogodišnja gajena biljka sa debelim korenom (nalik crnom luku).

Potiče iz područja Sredozemlja (Grčka, Turska, Italija, južna Francuska). Uzgajali su ga još stari Grci i Rimljani zbog njegovih lekovitih svojstava. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.

Ratnici su koristili komorač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.

Divlji komorač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus.

Aromatično seme gajenog komorača slatkastog je ukusa i veoma prijatnog mirisa i koristi se kao začin u proizvodnji sireva, hleba i peciva (umesto kima), likera, konditorskih proizvoda, nekih biljnih rakija i aperitiva, bombona i žvakaćih guma.. Sadrži čak oko 6% eteričnih ulja (anetol, fenhon i terpen).

Osim kao začin, komorač se koristi i u svežem stanju u mediteranskoj kuhinji: sveži koren je zdrava hrana koja utiče na regulisanje stolice, crevne flore, rad bubrega... Koristi se u čorbama, jelima s mesom, varivima, sosovima... Njegovi listovi se dodaju salatama, sosovima, jelima od ribe.

Komorač je odličan izvor kalijuma, mangana i vitamina C.

Lekovitost:
* pomaže kod smanjenja i održavanja telesne težine
* otklanja opstipaciju i reguliše probavu
* pomaže kod crevnih poremećaja
* smanjuje nivo holesterola i masti u krvi tj. stimuliše rad jetre i pankreasa
* izbacuje vodu iz tela i odstranjuje otrove iz organizma
* pojačava rad ćelija i jača imunitet;
* utiče pozitivno na nervni sistem i dobro raspoloženje 
* deluje smirujuće i opuštajuće jer sadrži antispazmatičko ulje koje ublažava kolike (grčeve), pa se daje kao čaj bebama i maloj deci.