870 miliona ljudi u svetu gladuje. Taj broj bi, po rečima specijalnog izvestioca UN za pravo na hranu Olivijea de Šutera, bio veći od milijardu i po kada bi obuhvatio i nedostatak hranljivih sastojaka od suštinskog značaja za fizicki i psihički razvoj dece.

"Kada bi se merila neuhranjenost, a ne glad, ne deficit kalorija već osnovnih hranljivih elemenata za razvoj dece, kao što su jod, gvoždje, vitamini, broj bi bio znatno veći - najmanje 1,5 milijarda", kazao je De Šuter Frans presu.

Kada cene hrane rastu, kao što je bio slučaj proteklog leta zbog suše i slabije žetve u SAD, najsiromašiji manje jedu. "Ne samo da imaju manje obroka, već su oni i manje raznovrsni", objasio je zvaničnik UN.

Subsaharska Afrika i dalje je najteže pogodjena gladju i u njoj je broj gladnih rastao kada je u drugim krajevima sveta - Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji - opadao.
Investicije u poljoprivredu smanjene su u poslednjih 20 godina u svetu, sa 20 odsto ukupnih ulaganja 1980-ih godina na četiri odsto danas.

U sedištu Organizacije UN za hranu (FAO) u Rimu u utorak se održava okrugli sto na kojem će učestvovati predstavnici četrdesetak zemalja, medju kojima oko 20 ministara.