Oktobar se inače smatra mesecom pravilne ishrane. Svetski dan hrane i hleba se prvi put u našoj zemlji proslavio 2001. godine. Praznik je usmeren na jačanje kapaciteta za unapređenje ishrane stanovništva. Unija pekara Srbije ne obeležava samo 16. oktobar - Svetski dan hleba, već  ima svoje dane, kao što su Pekarski dani i Pekarska slava.

Svetski dan hrane i hleba je prilika da se ukaže na značaj i doprinos različitih kultura svetskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, što pruža mogućnost za obezbeđivanje dovoljne količine hrane za celu svetsku populaciju. Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju. 

U Srbiji svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje, ali je hleb duboko utkan i u srpsku kulturu i različite vrste hleba imaju centralno mesto u mnogim svetim i sakralnim obredima. 

Koristi se u mnogim obredima vezanim za rodjenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike. U Srbiji dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.

U Sremu, u selu Pećinci, nalazi se i Muzej hleba, u kome je izložena zbirka od 96 različitih vrsta hlebova koji su se mesili za praznike i porodične običaje.

Kroz izložbenu postavku, ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici, ali i o ljudima, običajima i načinu života u prošlosti. U okviru muzejskog kompleksa u Pećincima, nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena hlebu.

Hleb je danas "nasušna potreba", čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje i uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog tradicije i nezamenljivosti u ishrani, već i zato što sve više predstavlja odraz kulture življenja. 

Izvor: Blic / Srbija danas