Glavobolja od crvenog vina ili piva, mučnina od "žestine"... Većina je bar jednom u životu iskusila gadan mamurluk, a to nije pripisala količini popijenog, već vrsti konzumiranog alkoholnog pića. Zvuči čudno, ali ova teorija nije za odbaciti.

Naučnici su obrazložili koja pića izazivaju najveći mamurluk. Sav alkohol izaziva dehidrataciju, pa tako i svaki izaziva mamurluk, ali njegova jačina zavisi od nuspojava fermentacije koji se nađu u čaši pića koju popijemo. Oni daju boju i ukus pićima, ali naša ih jetra teško razgrađuje.

Kvasac proizvodi određene hemikalije tokom fermentacije, a pivar i vinar nemaju puno uticaja na njihovu količinu. Uprkos tome, pivo nema puno tih hemikalija, ali žestoka pića imaju.

Zašto u destilerijama mogu kontrolisati količinu tih hemikalija? Proizvođači žestine zagrevaju tečnost, pa neka ishlapi, dok druge ostaju, zavisno od visine temperature ili broju postupaka destilacije i filtriranja.

Tako ovih hemikalija uglavnom ima u tamnijim žestinama, dok ih u votki i džinu nema. Najveća je količina u brandiju, potom viskiju i crvenom vinu, pa njih telo teže vari.

Ali, hemikalije koje ostaju nakon fermentacije nisu jedini faktor koji doprinosi jačini mamurluka. Ugljen dioksid u šampanjcu i drugim penušavim pićima pomaže da alkohol brže uđe u krvotok. Još je gore ako se pije na prazan želudac.

Naučnici su ujedno razbili i mit da jeftina pića izazivaju gori mamurluk. S obzirom na sve gore navedeno, to nije tačno. Nije tačno ni mišljenje da pića u kombinaciji sa sokom odnosno šećerom izazivaju jači mamurluk, jer šećer telo brže vari od alkohola.

Ako planirate na zabavu, krenite polako sa "svetlim" pićima koji nemaju nuspojava fermentacije, poput belog vina, piva, votke ili džina. Budite umereni, pijte polako, hidrirajte se i dobro se najedite pre.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu Izvor: punkufer.hr