Kako se nekada u Beogradu proslavljala Srpska nova godina i koja je to poslastica bila glavna na trpezi

Večeras je doček Srpske nove godine. Da li i vi slavite i kako? Da ne ulazimo u priču o kalendarima, julijanskom, gregorijanskom, podsetimo se kako je to bilo nekada u starom Beogradu, kako se proslavljalo.

Zime u Beogradu su bile veoma hladne, sa puno snega. Sem dečice, koja su uživala, koliko je to bilo moguće, u zimskim čarolijama, Beograđani su voleli da budu tamo gde je toplo, uz neko ognjište. Ako nisu bili kod kuće, kafansko ognjište im je bilo veoma milo.

Proslava Srpske nove godine

Da se vratimo na našu temu, pripreme za Novu godinu, srpsku, jedinu u to vreme.

Realnost je bila sledeća: ako ostavimo na stranu one imućnije porodice, koje su sebi to mogle da priušte, mislim na dodatne troškove za izlaske, balove i druge vrste druženja, šta je radila prosečna beogradska porodica?

Odgovor je – većinom spavala. Oni koji nisu?

Posle Božića, materica, paterica, budžet je bio poprilično istanjen. Istrošilo se na poklone, koliko god da su oni bili simbolični u odnosu na današnje vreme, i na božićnu trpezu ponajviše.

Šta sad da domaćica pripremi, da to bude svečano, a da se ne troši mnogo novca, da prija u zimsko vreme i da bude za praznik?

Dođosmo konačno do toga, šta se jelo za doček Srpske Nove godine.

Krofne i šampanjac

Srpske krofne su ta, pomalo već zaboravljena tradicija prilikom dočekivanja Nove godine. Ako je situacija to dopuštala, služen je i šampanjac, odlična kombinacija, probajte ako niste do sada. U svakom slučaju, ko nije bio na balu ili nekom organizovanom dočeku, nakon što je malo posedeo u krugu porodice, počastio se toplim krofnama i nazdravio sa ukućanima i nije posle toga otišao na spavanje, zaputio se u najbližu kafanu.

Kafane, gostionice i Srpska nova godina

Kafana je srećom bilo dovoljno, svaki kraj Beograda imao je svoja mesta za okupljanje. I nije u svim kafanama svirala stalna muzika, navraćala je s vremena na vreme. U međuvremenu se pilo, razgovaralo i kartalo. Mnogo su se kartali stari Beograđani, za Novu godinu takođe. Igrao se ajnc, tablanet, darde. Igrale su se i domine.

I tako je to bilo. Neka sećanja, tradicije je lepo otrgnuti od zaborava.

Evo šta kaže čuvena Spasenija-Pata Marković u svom kuvaru:

“Uživanje je i za oko i za ukus lepa okrugla lopta, rumena i šuplja, koju zovemo krofnom. U izvesnim prilikama krofna je skoro obavezno posluženje za stolom. Samo treba napomenuti: potrebno je pažnje i strpljenja ako se hoće da dobije lepa krofna ….”

U krofne možete ubaciti paricu i da vidite ko će biti srećnik koji će je izvući. Možda se još neko u današnje vreme pridržava ove stare i zanimljive tradicije.