Naše bake su brašno gotovo uvek prosejavale pre nego što bi počele da mese testo. Nekada je to bilo mnogo važnije nego danas, jer je brašno moglo da bude grublje samleveno, sa grudvicama i sitnim nečistoćama. Sito ga je čistilo, razbijalo grudvice i činilo rastresitijim.
Danas je brašno iz prodavnice uglavnom već fino obrađeno, pa prosejavanje nije neophodno za svaki recept. Za hleb, kiflice i većinu svakodnevnih testa možete ga koristiti direktno iz kese.
Ipak, sito nemojte sklanjati iz kuhinje. Kod biskvita, patišpanja i laganih kolača prosejano brašno može pomoći da se lakše umeša u umućena jaja i da testo ostane vazdušasto. Posebno ga vredi prosejati kada se u kesi pojavljuju grudvice.
Ovaj trik je koristan i za kakao i šećer u prahu, koji se lako zgrudvaju. Kada ih prosejete pre dodavanja u krem ili smesu, dobićete mnogo glađu teksturu.
Važno je i kako merite brašno. Ako recept zahteva „šolju prosejanog brašna“, prvo ga prosejte pa tek onda izmerite. Kada su mere navedene u gramima, jednostavno izmerite potrebnu količinu, pa je prosejte.
U galeriji ispod pogledajte za šta se koriste različiti tipovi brašna.
Dakle, baka nije bez razloga koristila sito, ali danas nema potrebe da to radite baš svaki put. Za nežne kolače i grudvaste suve sastojke, ovaj mali korak i dalje može da znači.
Saznajte i koje je brašno najbolje za patišpanj.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
