Kivi je pun hranljivih sastojaka i vitamina, a osim slatkog, zelenkastog mesa, jestive su i crne koštice, ali i smeđa kora koju mnogi gule pre konzumiranja.
Kivi je voće poreklom iz Kine, koje se prvo proširilo na Novi Zeland, pre nego što je došlo do Evrope i Amerike. Danas Kalifornija proizvodi 98% kivija, a vrhunac sezone berbe je u jesen, od oktobra.
Podaci o energetskim vrednostima
Prvo i osnovno - evo šta možete očekivati u jednom kiviju, srednje veličine, koji ima oko 150 grama, prema bazi podataka o hrani američkog ministarstva poljoprivrede:
kalorije: 42
protein: 0,8 g
ugljeni hidrati: 10 g
masnoća: 0,4 g
šećer: 6 g
vlakna: 2,1 g
natrijum: 2 mg
Zdravstvene prednosti
Kivi je odličan izvor vitamina C koji dokazano jača imuni sistem, bori se protiv posledica stresa i starenja i pomaže u zaceljivanju rana. U jednom kiviju možete pronaći 53 mg vitamina C, što je više nego što možete pronaći u jednoj pomorandži. U jednom istraživanju koje je sprovedeno nad starijom populacijom, rezultati su pokazali kako konzumacija kivija može pomoći da se skrati trajanje i intenzitet respiratornih infekcija. Kivi je takođe dobar izvor kalijuma i sadrži ga više nego što imaju banane. Kalijum je važan mineral za održavanje ravnoteže tečnosti i elektrolita, a neke studije su pokazale da ljudi koji imaju visok unos kalijuma imaju niži krvni pritisak. Neki od znakova da imaš manjak kalijuma su - grčevi u mišićima, umor i iscrpljenost, visok pritisak, vrtoglavice, osećaj nadutosti i zatvor kao i osećaj žeđi i suva koža, dok je visoki unosi kalijuma povezan sa smanjenim rizikom od moždanog udara, očuvanjem mineralne gustine kostiju i smanjenim stvaranjem bubrežnih kamenaca.
Kivi je i dobar izvor vlakana koji mogu pomoći lakšem radu creva i smanjenju holesterola. Studije su pokazale da ljudi koji vode računa da im ishrana bude bogata vlaknima imaju zdraviju telesnu težinu i smanjeni rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Osim već spomenutih, kivi takođe sadrži i veliku količinu folata i cinka. Sadrži i fitonutrijente, poput luteina, koji je važan za zdravlje očiju. Takođe, sadrži i vitamin K.
Može li se jesti koža kivija?
Iako mnogo ljudi voli da jede kivi, i dalje se vode prepirke oko toga da li je njegova smeđa koža jestiva ili ne. Koža kivija, kao i meso, sadrži visoku koncentraciju hranljivih materija, posebno vlakana i vitamina E. Koža kivija sadrži i mnogo antioksidansa. Ustvari, više ih ima u samoj koži, nego što ih ima u mesu voća. Ljudi često odbacuju kožu prilikom konzumiranja kivija iz jednostavnog razloga - neugodnog je ukusa i teksture, ali ona je jestiva. Dlakava površina s kože kivija lako se može ukloniti laganim trljanjem ubrusom ili krpom ili laganim struganjem kašikom preko kože. Ako planirate da probate kožu kivija izaberite manje voće. Manji plodovi imaju nežniju kožu od većih plodova. Takođe, ako imate priliku, kupite organsko uzgajani kivi.
Potencijalni rizik konzumacije
Jedenje kivija smatra se sigurnim za većinu ljudi. Izuzetak su oni koji su na njega alergični. Znakovi alergije na kivi uključuju svrabež u grlu, natečen jezik, otežano gutanje, povraćanje i osip. Rizik za alergiju na kivi povećava se ako ste alergični i na lešnik, avokado, pšenicu, smokve ili semenke maka. U retkim slučajevima kivi može i usporiti zgrušavanje krvi, povećavajući tako krvarenje. Uzevši to u obzir, ako imate neki poremećaj krvarenja ili se spremate na operaciju, izbegavajte da jedete kivi. Doziranje kivija zavisi o činjenicama poput godišta, zdravstvenog stanja i onoga što pokušavate lečiti. Jedite jedan do tri kivija dnevno i to je dovoljno da većina ljudi dobije dodatan unos hranljivih materija u svom telu.
Kako dodati kivi u svoju prehranu
Mnogo je načina kako da kivi unesete u svoju prehranu i time povećate unos hranljivih sastojaka. Najbolji je, odnosno najzdraviji, naravno, kada se jede sirov. Na sobnoj temperaturi možete ga držati nekoliko dana, a u frižideru do tri nedelje.
U nastavku možete pročitati nekoliko predloga kako da jedete kivi:
- Ogulite kivi i pojedite ga samostalno. Možete ga samo i prerezati na pola, a zatim kašikom izdubiti iz kore.
- Napravite smuti od kivija. Ako želite dodatnu voćnu energiju pomešajte - kivi, ananas, mango i jagode, a ukoliko želite zeleni smuti koristite - kivi, spanać, jabuku i krušku.
- Kivi, uz ostalo voće, naseckajte na kockice i napravite sočnu voćnu salatu. Možete je preliti i medom pa je tako dodatno zasladiti. Napravite salatu - kao podlogu postavite spanać, zatim dodajte orah, suve brusnice, komadiće jabuke, feta sir i "pospite" kivijem narezanim na kockice. Prelijte vinjegretom.
Čorba od karfiola sa kiselom pavlakom
Korpice sa belim mesom i paprikama
Hladno svinjsko pečenje za svečani ručak
Brend Bakina Tajna predstavio nove proizvode: Mediteranski umaci u susret hladnim danima
Slagana slavska salata sa paradajzom i kačkavaljem