Istraživanja su pokazala da kasnovečernji obroci ni u kojem slučaju nisu dobri. Pa ni onda kada ne jedete više nego samo jedete kasnije, npr. kada umesto u 19 večerate u 22 sata – jer i tada ćete se vrlo verovatno ugojiti. Naučni dokazi upućuju na to da naše telo zna kada bi trebalo da bude budno i da jede a kada bi trebalo spavati, odnosno odmarati i ne unositi hranu. 

Pogledajte i Šta će se dogoditi ako jedete pre odlaska na spavanje?

Zbog toga kada jedete u neočekivano vreme, recimo u 23:30 sati kada bi trebalo da spavate, metabolički organi poput jetre se "zbune" jer nisu spremni na priliv hrane u to vreme zbog čega je prerađuju manje efikasno nego inače. To uzrokuje probleme s inzulinom i nivoom šećera u krvi i kao krajnji rezultat telo skladišti više masnoća nego obično. 

Pogledajte i Tri napitka za miran san

Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno jedu kasno, poput ljudi koji rade kasno uveče i po noći i onih sa sindromom noćnog jedenja (ljudi koji više od 25 posto hrane pojedu posle večere), imaju veći obim struka i indeks telesne mase od ljudi koji jedu u konvencionalno vreme. Čak i zdrave žene koje jedu kasnije u danu sporije prerađuju ugljene hidrate, manje su tolerantne na glukozu i sagorevaju manje kalorija za vreme odmora u poređenju sa ženama koje jedu ranije. 

Pogledajte i Šta jesti pre spavanja, a šta izbegavati

Šta učiniti?

1. Ne jedite barem dva sata pre odlaska na spavanje. 

2. U danima kada znate da ćete večerati kasno – vikendima, danima kada radite do kasno, kada ste na odmoru ili putovanju – pobrinite se da večera bude laganija. 

3. Mnogi od nas za doručak ili ručak jedu najmanje, a za večeru najviše pa pokušajte i po tom pitanju da napravite balans. To znači da obrok sadrži 100 do 120 grama belančevina, a pola tanjira neka bude povrće. Svaki dan pojedite i porciju voća.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

Izvor: zadovoljna