Četrdesetodnevni Božični post koji po značenju i trajanju dolazi posle Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta, je uvod u najveći hrišćanski praznik Hristovog Vaskresenja. Post počinje 28.11. i traje do 06.01. i to za Rusku pravoslavni crkvu, Srpsku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Svetu Goru.

Ostale hrišćanske crkve, među kojima i većina pravoslavnih, koje su prihvatile Gregorijanski kalendar, u postu su od 15. novembra.

Hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je četrdeset dana proveo u pustinji u postu i molitvi i u Starom zavetu dao zapovest Jevrejima da poste jer će i "njegovi učenici postiti".

Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta "smatra se sam Isus Hrist, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom".

Učvršćuje snagu vere i volje

Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.

Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166. godine.

"Post je i danas neophodan", zapisao je u svojoj knjizi "Molitve i molbe" blaženopocivši patrijarh srpski Pavle objasnivši da se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.

Trajanje Božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.

Zvezda vodilja za Hrišćane

Zato se kaže da je post zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace, koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja, jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.

Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.

Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post – podvig celokupne ličnosti i etički stav.

Pravilo je takođe da i slavske trpeze u srpskim domovima u vreme Božićnog posta budu posne.

Pravilo posta za celu godinu

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:

  • Kada jedanput u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno nekuvanu, suvu – tzv. suhojedenje;
  • Kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi – tzv. post na vodi;
  • Kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu;
  • Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi.

Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

U Pravoslavnoj Crkvi postoji nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:

1. Božićni post

U toku ovog posta do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

2. Veliki (Časni) post

U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.

3. Petrovski post

U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.

4. Gospojinski post

U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.

5. Sreda i petak

Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi, uz određene izuzetke.

Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledećim slučajevima:

  • Od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znači ne posti se.
  • U sedmici iza nedelje mitara i fariseja takođe je razrešeno na sve.
  • U toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).
  • Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takođe je razrešena na sve.
  • Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takođe je razrešena na sve.
  • Od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.
  • U sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.

Napomena:

Ako se dogodi da Božić praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.

Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospojina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.

Osim prethodno navedenih razrešenja tokom godine post može biti razrešen, sredom, petkom ili u toku posta, ako se praznuje određeni praznik.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici – Stvar ukusa*Pratite Stvar ukusa i na Instagramu Izvor: rts.rs/svetoslavlje.ors