Veliki petak je dan kada većina pravoslavnih vernika posti, bez obzira na to da li su se pridržavali pravila Vaskršnjeg posta ili ne. Mnogi su u dilemi šta bi tog dana trebalo da se nađe na trpezi.
Kako je Vaskršnji post stroži od Božićnog, to podrazumeva da je tokom prethodnih nedelja bilo dozvoljeno razrešenje na ulje i vino samo subotom i nedeljom, a ribu je bilo dozvoljeno jesti na dva velika praznika – na Blagovesti koje uvek „padaju“ 7. aprila i na Cveti, koje spadaju u pokretne praznike i uvek se obeležavaju nedelju dana pre Vaskrsa. Svim ostalim danima u toku Vaskršnjeg posta bilo je dopušteno jesti isključivo hranu spremljenu na vodi.
Takvo je pravilo i za Veliki petak. Na trpezi bi trebalo da se nađe isključivo hrana spremljena na vodi – bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, kao i hleb, med i bareni pirinač.
Mnogi greše kada misle da su tog dana dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mleka, jer sadrže ili ulje ili margarin.
Po kanonu nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.
U većini domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem. Po pravoslavnim kanonima, ovakva vrsta posta nije prikladna dva dana pred Vaskrs.
Posebno ne bi trebalo koristiti viljušku i nož prilikom obedovanja, niti valja soliti hranu. Po predanju, onaj ko soli hranu na Veliki petak dodatno „sipa so na Isusove rane“.
Izvor: Stvar ukusa