Razdvajanje činjenica od mitova

Za Gi se smatra da pridonosi dugovečnosti, štiti od raznih bolesti, poboljšava apsorpciju hranjivih materija. Veruje se i da podstiče rad mozga i živčanog sistema, „podmazuje“ vezivno tkivo čineći telo fleksibilnijim i uravnotežuje životnu energiju. Ipak moderna nauka nije tako blagonaklona prema giju jer ipak je većim delom reč o masnoći, a brojni naučnici čak obilno uživanje gija povezuju s bolestima srca koje su u porastu.

Pogledajte i 5 namirnica masnijih od maslaca

Nutritivna vrednost

Gi je, poput maslaca najvećim delom masnoća pa i ne čudi da 100 g ove namirnice osigurava oko 717 kcal. Očekivano, preovladavaju zasićene masne kiseline (64 posto), ali nije zanemariv ni udeo jednostruko nezasićenih masnih kiselina (25 posto). Kada se uporedi sadržaj kratko i srednje lančanih masnih kiselina prednost ipak ima gi u odnosu na maslac. Naime, maslac sadrži oko 12 do 15 posto ovih masnih kiselina, dok ih gi sadrži i do 25 posto. Kratko i srednje lančane masne kiseline se metabolišu drugačije od masnih kiselina dugog lanca pa se, osim što se veruje da mogu povoljno uticati na zdravlje, ne dovode u vezu s kardiovaskularnim bolestima. Gi se ujedno ističe sadržajem vitamina E i vitamina A.

Pogledajte i Kako da napravite domaći puter

Svestrana namirnica

Teza da je gi svestrana namirnica koja pomaže kod raznih bolesti i pridonosi vitalnosti i zdravlju nije pronašla potvrdu u naučnoj zajednici. Štaviše, određena struja naučnika obilnu konzumaciju gija u Indiji povezuje s povećanom stopom kardiovaskularnih bolesti koja poslednjih godina zahvata zemlju. Ali, pažljivom analizom otkriveno je da razlog leži u tzv. vegetarijanskom giju (vanaspati) koji se dobija od delimično hidrogeniranog biljnog ulja i koji je zbog povoljne cene zamenio tradicionalni gi. Vegetarijanski gi je bogat trans masnim kiselinama koje se dovode u vezu s povećanim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.

Pogledajte i Napravite domaći puter od kikirikija (VIDEO)

Studije s tradicionalnim gijom dobijenim od maslaca otkrivaju drugu stranu medalje pa tako postoje saznanja kako umerena konzumacija ima povoljan učinak na profil masnoća u krvi. 

Na primer, studija na miševima objavljena u časopisu The Journal of Nutritional Biochemistry pokazala je da ishrana u kojoj gi osigurava 10 posto energije ima povoljan učinak na nivo holesterola i triglicerida. U studiji je otkriveno da gi može povećati oslobađanje žučnih kiselina čemu se pripisuje povoljan efekat na nivo holesterola.

Nema štetan efekat

2010.godine rađena je studija na ljudima s psorijazom kod kojih je konzumacija gija povezana sa smanjenim nivoom holesterola i triglicerida u serumu. Ispitanici su zabeležili i značajno smanjenje ljuštenja i svrbeža kože kao i njen poboljšani izgled. 

Zaključak: naučnici smatraju da umerena konzumacija tradicionalnog gija (do 10 posto ukupnog unosa energije, za osobu koja dnevno konzumira 1800 kcal to je otprilike 4 čajne kašičice gija) nema štetan efekat na naše zdravlje, čak može i biti korisno. Ipak, kako ni u čemu ne valja preterivati tako i preterana konzumacija gija briše povoljni učinak i može čak povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Domaći gi

Gi možete vrlo lako sami pripremiti kod kuće. Biće vam potreban neslani visokokvalitetni maslac. 

Maslac stavite u lonac i zagrevajte na laganoj vatri dok se ne otopi. Nakon što se otopljeni maslac zagreje, na površini će početi da se stvara bela pena koju treba sa kašikom ukloniti. Nakon nekog vremena maslac će postati proziran i poprimiti orašaste arome. 

Nakon što se ohladi, gi procedite kroz gazu i sipajte ga u teglu. Po želji možete mu dodati začinsko bilje. Gi možete čuvati u tamnom prostoru na sobnoj temperaturi.

Gi ima visoku tačku dimljenja (205-260°C) što ga čini idealnom masnoćom za prženje i pohovanje. Gi možete koristiti i za pripremu supa i variva ili pak umaka. I kada je jelo gotovo, za dodatne arome, možete mu dodati gi, ali naravno, pazite na količinu.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

Izvor:  zdravakrava.hr