Rogač je zimzeleno mediteransko stablo latinskog imena Ceratonia siliqua, koje obilato rađa smeđim jestivim mahunama. Mahune u sebi sadrže semenke koje bez obzira na veličinu i uslove čuvanja, uvek imaju jednaku masu od tačno 0,18 grama. U antičko doba semenke rogača služile su za vaganje zlata, a taj  naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je uvrežen i danas – karat.

Omiljena namirnica naših baka i prabaka u upotrebi je punih 4000 godina.  Egipćani su ga koristili kao lek, Grci i Rimljani kao prirodni desert.

U nemačkom jeziku naziv mu je Johannisbrot, što u prevodu znači Jovanov hleb, prema legendi da se rogačem hranio čak i Jovan Krstitelj.

Lekovitost i sastav rogača

Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan, on bi vam, zbog svojih lekovitih svojstava mogao biti – neprocenjiv.

Rogač obiluje kalcijumom, kalijumom, bakrom  i riboflavinom.  U manjim količinama sadrži E i vitamine B grupe, gvožđe, magnezijum, fosfor, mangan i selen. Sadrži tanine i galnu kiselinu koja deluje analgetski, antiseptički, antibakterijski, antioksidativno i antivirusno.  Rogač pomaže u jačanju imuniteta i sprečavanju alergija. Zbog visokog sadržaja fosfora i kalcijuma rogač podupire zdravlje zubiju i kostiju i smanjuje rizik od pojave osteoporoze.

U studijama je pokazao da sprečava rak maternice, a preporučuje se i za prevenciju raka pluća.

Pogledajte i Bosiljak - kralj lekovitog začinskog bilja

Smanjuje holesterol i šećer u krvi

Rogač je bogat polifenolima koji imaju snažnu antioksidativnu aktivnost. Zbog specifične biološke aktivnosti, oni štite srce i krvne sudove.

Konzumacija hrane bogate složenim ugljenim hidratima poput rogača značajno pomaže u redukovanju holesterola i šećera u krvi.

Pogledajte i Moćni napitak koji snižava nivo holesterola i triglicerida

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

Izvor: alternativa-za-vas.com