Čovek je počeo da sadi masline pre 7.000 godina, a maslinke - njihov plod - danas su sastavni deo skoro svake svetske kuhinje. Uzgajaju se širom sveta - najpoznatije su italijanske, španske i grčke, ali ih ima čak i u Švajcarskoj.

Međutim, iako ih većina razlikuje samo po boji (na crne i zelene), maslinke imaju mnogo više karakteristika. Razlikuju se po načinu konzerviranja, ukusu i tome šta se uz njih služi.

Osnovna razlika između zelenih i crnih maslinki je u stadijumu zrenja ploda. Zelene su ubrane sa stabla još nezrele, nakon otprilike 6 meseci, pre nego što počne menjanje boje. Uopšteno, one imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svježije i nekako slađe. Crvenkaste maslinke su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bismo zapravo mogli nazvati prezrelim. Što su masline tamnije to im je meso mekše, a okus intenzivniji i gorči.

Pogledajte i Dijeta sa maslinama - smršajte 4 kilograma za 5 dana

Ipak, ne nasedajte i budite oprezni - ukoliko ste kupili tamnocrne maslinke koje su jednake boje (nemaju nijedno svetlije mesto), vrlo je verovatno da ste kupili farbani plod. Dešava se da na jednom drvetu rastu i svetle i tamne maslinke, pa da se boje pomešaju. Takođe, maslinke potamne i u procesu fermentacije, ali nikada ne postanu baš toliko crne.

Jačina ukusa i arome razlikuje se od sorte do sorte, ali i od toga koliko su dugo konzervirane. Zelene maslinke se često prodaju bez koštice i to punjene - paprikom, bademima, belim lukom...

Pročitajte i 10 dobrih razloga da koristite maslinovo ulje

Sorte maslinki

Najpopularnija sorta crnih maslinki jesu kalamata. Ime su dobila po grčkom gradu iz kog potiču. One se beru tek kad poptuno sazru. Konzerviraju se u sirćetu, ulju i vinu. Bademastog su oblika i imaju specifičan ukus. Neizostavan su sastojak letnjih salata, ali su i odličan dodatak pečenoj ribi. Mogu da se služe i uz aperitiv, lagano propržene na suvom tiganju i posute peršunom. Uz njih najbolje idu šardone i pino noar.

Najpopularnije zelene masline su halkidiki - možete da pretpostavite odakle vode poreklo. Često se konzerviraju u salamuri. Blago su ljute, a njihov jak ukus najbolje upotpunjava punjenje od badema.

Mazanilja su najpoznatije zelene masline koje se tradicionalno uzgajaju u Andaluziji. Neutralnog su ukusa, pa su pogodne kao dodatak velikom broju jela. Najčešće su punjene paprikom, inćunima i bademima. Uz aperitiv se poslužuju sa belim lukom, čilijem i začinskim biljem. Od njih se dobija i izvrstan namaz od maslina. Neizostavan su sastojak italijanskih "olive ascolane", tj maslina punjenih mlevenim mesom koje su potom pohovane i pržene.

Pogledajte i Zbog čega su masline dobre za vaše zdravlje

Čerinjola su velike zelene masline koje se uzgajaju na jugu Italije. Naročito su cenjene zbog svežeg ukusa. Koriste se u pripremi hleba s maslinkama. Odlično se slažu sa svežim sirevima.

Gaeta maslinke se tradicionalno uzgajaju u istoimenom italijanskom mestu južno od Rima. Sitne su i crvenkastosmeđe boje i teško se odvajaju od koštice. Drže se u salamuri osam meseci. Uglavnom se ne koriste u hladnim predjelima, već ih je najbolje dodati umacima za testeninu, salatama, mesu i ribi. Tradicionalno se koriste u receptima s bakalarom i sa telećim šniclima.

Nikoaz su francuske sitne crne masline koje se uzgajaju u Provansi. Slađeg su ukusa što je neuobičajeno za crne masline. Postale su poznate kao neizostavni sastojak istoimene salate.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

Izvor: Srbija danas