Pire krompir se često sprema rutinski, kao nešto što „uvek uspe“. Ipak, nekoliko malih promena u pripremi lako utiče na to kako će izgledati i kakav će ukus imati na kraju.
U profesionalnim kuhinjama ništa se ne radi nasumično, bira se odgovarajući krompir, kontroliše količina vode i pažljivo dodaju masnoće. Kada se ti koraci ispoštuju, pire dobija puniji ukus i ujednačenu, glatku strukturu.
Koji krompir koristiti
Za pire su najpogodniji brašnaste sorte krompira jer se lakše raspadaju i daju rastresitiju masu. Ako se koriste čvršće sorte, rezultat može biti zbijen i pomalo lepljiv.
U galeriji ispod pogledajte pravila poznatog kuvara Gordona Remzija za pripremu pirinča.
Kuvanje sa korom
Krompir je bolje kuvati sa korom. Tako upija manje vode, pa zadržava prirodan ukus. Kada omekša, kora se lako uklanja, a unutrašnjost ostaje suva i pogodna za gnječenje.
Uklanjanje viška vlage
Nakon ceđenja, krompir je korisno kratko vratiti na ringlu da ispari ostatak vode. Ovaj korak direktno utiče na to da pire ne bude razvodnjen.
Kako ga izgnječiti
Najjednostavnije rešenje je ručna gnječilica ili presa za krompir. Blender i slični uređaji nisu pogodni jer previše razbijaju strukturu i aktiviraju skrob, pa pire postaje lepljiv.
Kada i kako soliti
So treba dodati već u vodu za kuvanje, a zatim po potrebi korigovati ukus tokom pasiranja. Tako se začin ravnomerno rasporedi.
Dodavanje putera i mleka
Puter se umešava dok je krompir još vruć, kako bi se ravnomerno otopio. Mleko ili pavlaka treba da budu topli, jer hladni dodaci mogu promeniti teksturu i učiniti pire zrnastim.
Ideje za varijacije
Osnovni pire može se lako prilagoditi: pečeni beli luk daje dublji ukus, sir dodatnu punoću, a malo mladog luka ili proprženog crnog luka menja karakter celog jela.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
