Da iskustvo upoznavanja tazbine može biti malo neobično, ispričao nam je jedan mladić koji je bio pozvan na ručak kod roditelja svoje izabranice.

Možda se poneko prepozna u ovom tekstu sa sličnim iskustvom.

Poznato je da majke i očevi za svoju decu imaju visoke kriterijume, pa "pridošlica" mora da podlegne testovima ekvivalentnim NASA konkursima, a za mamine mezimice, poželjno je da poseduje sve borilačke, kulinarske, pa i akrobatske veštine.

Tako, prvi susret tašta vs. zet biva uz ručak kućne "opuštene" atmosfere gde se obe strane trude da pokažu maksimalnu ljubaznost i "prijateljsku" naklonost.

Naš "akter" je dobio poziv za nedeljni ručak i dok je odabirao najpristojniju garderobu i adekvatan buket cveća, u domu svoje izabranice kuvalo se i pripremalo. A šta, sazaćemo...

Naime, trema je već dovoljno pospešila adrenalin kod nesrećnog mladića, dok se tašta vodila pravilom "ljubav na usta ulazi" ili "put do srca muškarca, kroz želudac", te se svojski potrudila da budućem zetu predoči svoje kulinarske veštine koje je, logično, u amanet ostavila svojoj ćerki.

Na pragu ga je dočekala buduća nevesta, dok su se njeni roditelji blažesno osmehivali u pozadini i sve je ličilo na pravu porodičnu idilu.

Međutim...

Kako je predao cveće i, naravno, bombonjeru, svi su seli za trpezarijski sto, a onda je gospođa sa hladnom trajnom ponosno iznela "nešto za meze".

- "Nešto" je imalo veoma neobičan oblik, možda i oči, nisam siguran, ali sam se ustručavao da pitam šta je, a od mene se očekivalo da budem počasni degustator, priča mladić.

- I dok sam prinosio tanjir, tašta je izustila (bolje je ponekad živeti u neznanju) kako je veoma ponosna na specijalitet koji ONA najbolje priprema (svetska, a moja tašta),

- pohovani svinjski mozak! Želudac mi je momentalno napravio salto i to napred i nazad.

Raskopčao sam prvo dugme košulje, jer jabučica nije imala kud više! Pogledao sam moju veliku ljubav i zamislio nas kako živimo kao srećna porodica koja u teglama predviđenim za zimnicu drži mozgove za zasladiti se povremeno.

Ona me je gledala zaljubljeno, ne sluteći da mi se u stomaku odvija pravi tornado i da ja kroz ovo iskušenje nisam dostojan da prođem.

Pao sam na prvom testu! Po cenu da, na smrt, uvredim buduću taštu, bio sam direktan i rekao da se prvi put susrećem sa ovom vrstom obroka te kako nisam siguran da moj hronični gastritis to može podneti.

Dovitljiva žena, malo zločestog pogleda, nije se uzbudila previše, jer imala je još kečeva u rukavu. Odmahnula je rukom i ushićeno viknula mojoj devojci da donese drugo jelo.

Kada sam je video sa tacnom na kojoj je, priznajem, vrlo dekorativno stajao još, ako je to bilo moguće, gadniji oblik nedeljnog ručka - svinjski jezik, pomislio sam da me je neki scenarista horor filma nasumice odabrao za ulogu žrtvenika i neki eksperiment koliko homo sapiens može da podnese životnih udaraca.

Nasmejao sam se i rekao da ću dekoraciju vrlo rado da pojedem, možda i escajg dođe u obzir, ali da sam prilično sit od samih mirisa, vizuelnih momenata i truda da me ugoste.

Tu je negde i bio kraj neočekivanom ručku, koji smo završili desertom, na sreću ne od mozgova, očiju ili drugih organa prelivenih sočnim sosom.

Verovali ili ne, ja sam se usudio, i pored sve traume, da oženim svoju dragu. Danas imamo dvoje dece i preferiram vegetarijanske obroke ali nisam vegeterijanac.

Zapravo, evo, nedavno sam za taštu pripremio neprikosnoveni specijalitet - beli bubrezi od bika.

Svi živimo srećno na bezbedonosnoj udaljenosti, povremeni susreti gde razmenjujemo recepte umeju biti pravi presedan od poslovnih problema i stresne svakodnevice.

Sve za ljubav! - Ispričao nam je mladi porodično ostvaren i uspešan čovek.

Napomena: Prilikom ovog ručka niko od članova porodice nije stradao, niti je otrovan. 

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama - Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu >>>>>>>>>>>> https://www.instagram.com/stvar_ukusa/