Semenke šišarke primorskog bora, slatkog i delikatnog ukusa koje se koriste i za slatka kao i za slana jela (u salatama, kobasicama, čorbama…) jer pojačavaju aromu. Šišarke bora se beru ručno i suše na suncu kako bi ispucale a iz njih ispale semenke. Ljuska semenki se takođe uklanja ručno.
Pinjole su orašasti plod pa sadrže visok procenat ulja, belančevine (23%), minerale (gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i selen) i vitamine (A, C, D, E, tiamin, riboflavin, niacin).


30 g pinjola ima čak 200 kalorija. To 60% tih kalorija dolazi iz masti, ali su te masti nezasićene, pa su pinjole veoma korisne u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i snižavanju holesterola. Takođe su lekovite kod uznemirenosti, tuberkuloze, kod poremećaja rada bubrega, mokraćne bešike i organa za varenje.

Očišćeni pinjoli kupuju se najčešće u bolje opremljenim prodavnicama zdrave hrane, tokom cele godine. Treba uvek kupovati samo onoliko koliko vam je potrebno, jer su masne i mogu da užegnu. Najbolje je čuvati ih u zatvorenoj tegli frižideru ili u kesici u zamrzivaču.

Kao i susam, i pinjole treba propržiti na suvom tiganju kako bi došao do izražaja njihov ukus.
Grci pinjole dodaju u sarmice sa pirinčem bez mesa (kako ne bi bile suve), i daju im specifičan ukus. Italijani ga stavljaju u pesto sos, a francuzi u pripremi preliva za salate. Na Srednjem istoku poznat je umak tarator u kojem se prepečeni pinjoli pomešaju sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem u kremastu pastu.