Ruska kuhinja po tom pitanju ne predstavlja izuzetak. Ona je protivrečna i zagonetna poput ruske duše. Recimo, mnogi ljudi sa Zapada žale se na suviše blag ukus ruske hrane, ali samo dok ne proliju gorke suze pokajnice kad probaju moskovski senf, prema kome i najljući dižonski senf izgleda kao sirup od maline, ili dok ne okuse pikantno usoljenu haringu, začinjenu korijandrom i đumbirom.

Istoričari gastronomije optužuju rusku kuhinju da je sva sastavljena od raznoraznih uticaja: istočnoevropskih, kavkaskih, bliskoistočnih, pa čak i kineskih, ali sa druge strane, još su drevni putopisci hvalili žitelje ruskih prostora zbog brzine kojom usvajaju novitete iz dalekih krajeva, unoseći u njih svoje specifične nacionalne elemente.

Da bismo osetili tu specifičnost, upoznaćemo običan ruski ručak, tj. njegovu osnovnu varijantu, čak i bez čuvene ruske „zakuske“. Najspecifičniji element nacionalne kuhinje je čorba, zato ćemo od nje početi. Čorba je obavezna uvertira za ruski ručak. Ona u meniju svakog restorana zauzima nekoliko stavki, a u narodnim kuvarima navode se stotine recepata za različite vrste čorbe.

Pogledajte i jedan od recepata za boršč.

Među ruskim čorbama počasno mesto zauzima boršč. Osnovni sastojak ove komplikovane i lepe aromatične čorbe je cvekla. Boršč je u svakom pogledu idealan primer zagonetne ruske kuhinje. Među slovenskim narodima se vodi rasprava oko njegovog porekla. Ovaj kulinarski izum pripisuju sebi Ukrajinci, Rusi, pa čak i Poljaci. I svi su oni delimično u pravu, jer se boršč najverovatnije pojavio još u Kijevskoj Rusiji, ili na susednim teritorijama, kada još ni Poljska, ni Ukrajina, ni Ruska Federacija nisu postojale.

Pored cvekle, obavezni sastojci boršča su kupus, krompir, crni luk, šargarepa i neki kiseli začin, koji se dodaje da cvekla za vreme kuvanja ne izgubi svoju purpurnu boju. Dalje sve zavisi od regionalnih varijanti, kojima nema broja. Svaka dobra domaćica može da skuva nekoliko sopstvenih, originalnih varijanti ove čorbe.

Boršč se kuva u bujonu od mesa (junetine, piletine, svinjetine), od kostiju, od kostiju sa mesom i od povrća. Kao kiseli začin se dodaje paradajz, ili jabuke, suve šljive, limun, obično ili vinsko sirće, specijalno pripremljeni kvas od cvekle (vrsta blagog voćnog sirćeta). Dodaci su boranija (plodovi i mahune), sveže i sušene pečurke, sušena i sveža riba, guščije, pačije i pileće meso, kao i sve ostale vrste mesa, osim zečetine i ovčetine, zatim viršle, šunka, repa, keleraba, tikvice, slatka paprika. Začina ima dvadesetak, pomenućemo samo glavne: crni i kajenski biber i crvena ili čili paprika, lovorov list, beli luk, koren i lišće peršuna. Postoje i hladne varijante boršča, u koje se pored samog korena cvekle dodaje i njeno lišće. Žitelji SSSR-a su se izveštili u pravljenju vegetarijanskog boršča, jer je tada nestašica mesa bila uobičajena pojava, a u 21. veku su moderne ideje „Nju Ejdža“ doprinele očuvanju ove korisne navike.

Pogledajte i Recepti iz Moskve: 4 ruska jela koja morate da probate

Cvekla se obavezno priprema odvojeno i dodaje se kada je jelo već skoro gotovo, a kuvar odlučuje da li će je peći u rerni, kuvati sa ljuskom ili iseckati pa pržiti. Uzgred, u boršču sve osim mesa (koje neki vole da kuvaju dok se ne „raspadne“) treba da bude iseckano i narendano na komadiće različitog oblika i veličine (u ruskoj kuhinji krem-čorbe nisu popularne i služe se uglavnom bolesnicima kao dijetalna hrana).

Boršč ima jedinstven slatkasto-kiselkast i istovremeno pikantan ukus i boju zalaska sunca u tropskim predelima.

Danas se kao kiseli začin najčešće koristi paradajz. Otprilike do sredine 19. veka se obično koristio kvas od cvekle, ali on se priprema tri dana, tako da ga je paradajz lako potisnuo. U današnje vreme samo retki „puritanci“ kuvaju boršč sa kvasom.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu >>>>>>>>>>>> https://www.instagram.com/stvar_ukusa/

Izvor: Ruskarec.ru