Spremni smo da damo novac kad je potrebno registrovati auto, ali kad je potrebno otići na sistematski pregled, to je već problem, jer se većina pita šta ako mi nešto nađu - rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić na otvaranju konferencije „Prevencija kao garancija“, koja je u sredu održana u Beogradu u organizaciji kompanije WMG.

- Karcinom dojke je izlečiv samo ako je na vreme dijagnostikovan. Postavlja se pitanje kako poboljšati prevenciju. Naš zadatak je da insistiramo na približavanju medicine zasnovane na dokazima svakom pacijentu - navela je ministarka i dodala da su ranije postojale rizične grupe - određeni uzrast, određeni način života, a danas, nažalost, 85 odsto žena ne pripada više nijednoj od tih grupa i sve više obolevaju mlade žene između 20 i 30 godina života.

Konferencija008.jpg
Promo 

Direktorka WMG fondacije Irena Petrović navela je da se konferencijom obeležava početak novog projekta „Prevencija kao garancija“, čiji je glavni cilj podizanje svesti o značaju preventivne zdravstvene zaštite.

- Tokom prve godine bavimo se temom karcinoma dojke zato što se Srbija nalazi na neslavnom prvom mestu po broju umrlih od ove bolesti, iako evropska statistika pokazuje da je ova bolest izlečiva u 90 odsto slučajeva ukoliko se otkrije na vreme. Dakle, naš cilj je da podignemo svest o tome koliko su važni preventivni pregledi, koliko je važan samopregled kad je ova bolest u pitanju i zdravi životni izbori - rekla je Petrovićeva.

Porast malignih oboljenja

Prema podacima instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2021. u Srbiji je bilo 4.447 novoobolelih od karcinoma dojke i 1.765 preminulih, rečeno je na prvom panelu „Izazovi, dostignuća i perspektive u prevenciji karcinoma dojke“, koji je moderirala Jelena Spasić iz WMG.

Doc. dr Milan Žegarac, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, istakao je da su čak 2/3 faktora oni na koje možemo da utičemo, poput bavljenja fizičkom aktivnošću, telesne težine, redovnih mesečnih samopregleda i ginekološkog pregleda jednom godišnje.

- Kada je reč o faktorima rizika, naveo bih kasno rađanje, čemu doprinosti kompleksnost današnjeg načina života, rana prva menstruacija, primena hormonskih supstitucija nakon menopauze - naveo je on.

On je istakao da se godišnje u dnevnoj bolnici operiše 1.800 žena, koje nakon toga odmah idu kući, što je bilo neshvatljivo pre nekoliko godina.

3849801_zoz--foto-zorana-jevtic---1560_ff.jpg
Zorana Jevtić 

Prof. dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, istakla je da je „karcinom dojke jedno je od najučestalijih malignih oboljenja u svetu i poslednjih godina je u porastu“.

- Tendencija u lečenju je pretvaranje bolesti u hronično stanje, sa kojim se živi dugo i gde se postiže očuvanje kvaliteta života. Naš zadatak kao Instituta je da radimo više na informisanosti stanovništva da je mamografija nužna i dostupna. Prema podacima iz 2019. godine, mamografija je tri puta češće korišćena u odnosu na prethodna istraživanja.

Ona je takođe istakla da podaci Registra za rak pokazuju da je od 2013. do 2020. došlo do povećanja incidencije za 33 odsto, dok se smrtnost smanjila za 16,9 odsto.

Dr Goran Makunčević, državni sekretar Ministarstva zdravlja, naveo je da je UZ verifikacija dobra da se nešto potvrdi ili da se vide velike promene, ali manje ne.

- Ministarstvo zdravlja će voditi računa i tražiti od direktora da u svojim izveštajima navode podatke o aktivnostima lekara opšte prakse i ginekologa kako bi se povećao broj preventivnih pregleda.

Dr Aleksandar Lazić, v. d. direktora Zdravstvenog centra Užice, rekao je da su u nedavnom periodu došli na ideju da dopune redovni skrining, kao i da je ključno podizanje svesti na viši nivo.

3849802_zoz-foto-zorana-jevtic--2737_ff.jpg
Zorana Jevtić 

- Tako smo u februaru za mesec dana pregledali 1.900 žena, a do sada je pregledano oko 1.300 snimaka. Inače, snimak čita radiolog, a njegov nalaz potvrđuje još jedan lekar iste struke. Ukoliko postoji neslaganje, i treći radiolog kao supervizor gleda snimak - pojasnio je on.

Cilj - povećanje obuhvata

Na drugom panelu „Od dijagnoze do terapije“, koji je moderirala Violeta Nedeljković iz WMG, rečeno je da prvi put u Srbiji imamo lekove za sve faze lečenja karcinoma dojke.

Dr Radoljupka Radosavljević, koordinatorka za skrining raka dojke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, navela je da je organizovani skrining dojke započet u Srbiji 2012. u deset domova zdravlja, dok se u prošloj godini sprovodi u 40 opština, a ove godine je planirano da se uključi još pet do osam opština.

- Ne možemo mamografijom da sprečimo rak dojke, ovo je sekundarni vid prevencije, i tu se promene mogu otkriti u ranoj fazi, kad je rak dojke izlečiv u visokom procentu - istakla je i naglasila da je proteklih godina samo mobilnim mamografom pregledano oko 33.000 žena, te da je cilj da obuhvat bude 75 odsto.

Doc. dr Marijana Basta Nikolić, specijalista radiologije iz Kliničkog centra Vojvodine, kaže da je pravo vreme za pregled dojki što ranije.

- Za mamografiju je preporuka 40 godina, jer su kod mlađih žena dojke žlezdane i kod takve strukture mamografija je manje osetljiva, pa je za njih dobar izbor ultrazvuk već posle 25. godine.

3849803_zoz-foto-zorana-jevtic--2360_ff.jpg
Zorana Jevtić 

Prim. dr Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da se pre dvadesetak godina mislilo da je veoma važna anatomija dojke i koliki su tumor i zahvaćenost žlezde, te da se to danas promenilo.

- Taj prvi momenat kada žena sazna da ima rak dojke je težak. Često na konzilijumu, umesto 15, ima 40 pacijenata, i njima nije posvećeno mnogo vremena, nego budemo šturi i nedovoljno jasni. To su veoma teške scene, žena u tom momentu ne razume ni da ima karcinom dojke, a kamoli sve ostalo. To moramo da popravimo, mi medikalni onkolozi moramo da nađemo tih 10 minuta da ih posvetimo svakoj ženi, umesto 20 sekundi.

Dr Ana Krivokuća, rukovodilac Odseka genetičkog savetovališta za nasledni kancer Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, precizira da potencijalno nasledni karcinomi čine 10 odsto slučajeva karcinoma dojke.

- Kad se posumnja na prisustvo nasledne bolesti, onda je indikovano pacijentkinju uputiti u genetičko savetovalište, gde će se testirati i odrediti da li je pacijentkinja u visokorizičnoj grupi.

Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovija, rekao je da treba uspostaviti novi sistem.

- Veliki posao je urađen, ali tu ne treba da stanemo. Svake godine se u Evropi registruje 40-50 inovativnih lekova, barem dvadesetak za onkološke indikacije. Sad je sve na nama - imamo struku, dijagnostiku, terapiju, potrebno je da uspostavimo sistem zahvaljujući kome ćemo ove strašne brojke da smanjimo.

3849805_zoz-foto-zorana-jevtic--2468_ff.jpg
Zorana Jevtić 

Nacionalni prioritet

Na trećem panelu „Putevi podrške“ Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra „Milica“, istakla je da borba protiv raka dojke mora da bude nacionalni prioritet.

- Ženski centar „Milica“ je formiran na osnovu iskustva, znanja i poznavanja problema koje pacijenti imaju. Mi prolazimo dug put do tercijarnih ustanova. Ono što je potrebno jeste edukacija, koja mora da krene od školskog sistema. Ovako ulazite u mrak, nemate informacije. Žena mora da dobije smernice kojim se redosledom kome javlja. Podrška je potrebna od porodice, društva, sistema.

Jelena Radulović, hrabra, snažna, odvažna - žena koja je pobedila karcinom dojke, danas koordinatorka Nacionalnog centra, kaže da nastaje mrak kad se sazna ta dijagnoza.

- Mi imamo utisak da nam je neko napisao umrlicu bez datuma i nismo sigurni da li ćemo preživeti ili nećemo. Važno je da pokazujemo primere da je rak dojke izlečiv i da se edukujemo. Kada sam saznala dijagnozu, na putu do kuće nisam znala kome dalje da se javim. Zato je važno da možemo da odemo kod lekara koji dalje zakazuje preglede.

Sandra Bijelac, psihoonkolog i specijalista socijalne rehabilitacije, kaže da je karcinom dojke stanje duhovnog, duševnog i telesnog šoka.

- Kad se radi sa onkološkim pacijentima, to treba da bude na svim nivoima. Gubitak kose i dojki ima svoje simboličko značenje. Neće reakcija na svaki gubitak biti ista kod svake žene i doživljaj gubitka neće biti isti kod svih. Ti nevidljivi gubici - materice i jajnika jednako - mogu uticati na ženu možda i traumatičnije ukoliko je želela da se ostvari kao majka.

Prof. dr Siniša Kojić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, koji je prethodno imao prezentaciju „Značaj rekonstrukcije grudi u lečenju karcinoma“, naglasio je da je najvažnija podrška partnera i porodice.

- Mi radimo rekonstrukciju bilo da se u istom mahu odstrani i napravi, bilo da se ženi amputira dojka, pa je pravimo kad završi s lečenjem. Psihološki aspekt te dve grupe pacijentkinja nije isti. U prvom slučaju ona ide na operacioni sto s dojkom i budi se s njom. Druga grupa su mnogo zahvalnije pacijentkinje, jer znaju šta su prošle i šta su dobile. Nama pacijentkinje dolaze tek kada završe terapiju.

(Promo)