Kao društvo, s vremena na vreme praktikujemo različite ishrane. O svakoj ponaosob postoje oprečna mišljenja, ali pojedine dijete postaju trend i ljudi ih masovno praktikuju.

Nesvesno, određenom ishranom možete uskratiti organizmu potrebne materije ili iscrpeti svoje telo.

Zato vam predstavljamo pet najčešćih mitova o ishrani koje treba da znate da biste izbegli takve probleme.

Ne treba da jedete posle 19 časova

"Ne postoji univerzalno vreme kada bi svi trebali da prestanu da jedu" - kaže nutricionista Tereza Kinsela. Ljudi se bude, idu na spavanje i jedu u različito vreme. Osim ukoliko ne postoji poremećaj u ishrani pa osoba mora jesti u određeno vreme, ljudi treba da se fokusiraju na unutrašnji osećaj gladi, umesto na spoljašnje uticaje, kao što je sat.

Ono što je neverovatno jeste kako je ovaj režim ishrane postao naširoko prihvaćen. Kinsela kaže da nije toliko važno kada jedemo, već šta jedemo.

Telu nisu potrebni ugljeni hidrati, od njih se samo gojimo

Ugljeni hidrati su potrebni organizmu zbog proizvodnje serotonina. "Mozak uzima oko 130 grama ugljenih hidrata svakog dana, jer su oni glavni izvor energije. Zato se ljudi koji vežbaju, a ne unose dovoljno ugljenih hidrata osećaju loše" - ističe Tereza Kinsela. Ona dodaje i da ishrana bez ugljenih hidrata nepovoljno utiče na čitav organizam.

Zašto je ovo jedan od najvećih mitova objašnjava i činjenica da su žitarice, pasulj, voće i povrće dobar izvor ugljenih hidrata, a uz to su i odličan izvor vlakana.

Paleolitska ishrana je idealna

"Kao prvo, jesu li naši davni preci imali sočivo? Jesu li znali koje materije sadrži koja namirnica? I ono glavno: mi ne živimo kao naši stari preci" - kaže Tereza.

Osim toga, ishrana praljudi drastično je varirala u zavisnosti od područja na kom su živeli, a paleolitska ishrana zasniva se na konzumiranju hrane koja se može uloviti, upecati ili sakupiti, poput mesa, ribe, školjki, živine, jaja, povrća, korenja i voća kao što su borovnice. Nije uključivala žitarice, mlečne proizvode, pasulj, so i šećer. Izbegavanjem mlečnih proizvoda, žitarica i pasulja rizikujete da uskratite telo za hranljive materije koje preventivno deluju protiv raznih oboljenja.

Masna hrana vas čini debelim

"Masti, proteini i ugljeni hidrati su esencijalne materije" - kaže Kinsela i dodaje da ne postoji univerzalni procenat za dnevni unos svake od ovih materija koji važi za sakog. Ono što goji jesu obroci kada nismo gladni, prejedanje na emocionalnom nivou i prejedanje kasno u noć.

Osim toga, 60 posto mozga je mast. "Masti su nam potrebne da bi smo apsorbovali vitamine" - smatra Tereza Kinsela. Nedavna studija utvrdila je da je najzdravija ishrana Mediteranska, jer se zasniva na voću, povrću, žitaricama, orašastom voću i maslinovom ulju. U ovoj ishrani, od 35 do 40 posto kalorija dolazi iz masti. Osim toga, ova ishrana povaezana je i sa niskim nivoom rizika od srčanih bolesti.

Ono što morate imati u vidu jeste da se razlikuju zasićene i nezasićene masti i da ključ za zdrav život nije uzimati sve što je masno.

Gluten je loš za svakoga

Ukoliko praktikujete ishranu bez glutena, onda verovatno jedete dosta povrća, kako biste nadoknadili nedostatak žitarica. Previše povrća ne može da vam šteti, ali ni previše žitarica, osim ukoliko imate zdravstvenih problema. Celijakija (preosetljivost na gluten) je čest problem, a ima je oko 5 do 6 odsto populacije. Ali, mnogi koji su lekaru prijavili preosetljivost na gluten, ispostavilo se da su zapravo preosetljivi na neku drugu namirnicu.

"Ishrana bez glutena je potrebna ljudima koji imaju dijagnostifikovanu celijakiju. Trenutno je takva ishrana veoma popularna, ali zaista ne postoje benefiti ishrane bez glutena, ukoliko ne postoje medicinski razlozi za to" - objašnjava Tereza.