Prirpema jla je nezamisliva bez ulja i zato je veoma važno da ono koje izaberete bude najbolje i najkvalitetnije.

Ulja menjaju svoj hemijski sastav u proseku na oko 180°C stepeni Celzijusa. Tada dolazi do oksidacije masti, što se desava i na sobnoj temperaturi, ali malo sporije, masne kiseline reaguju sa kiseonikom u vazduhu, i nastaju aldehidi i lipidni peroksidi.

Hladnoceđena ulja se preporučuju za upotrebu dokle god se ne zagrevaju, a maslinovo moze istrpeti nesto više temperature tokom pripreme. Antioksidansi u uljima donekle nas štite od štetnih materija, ali i oni se gube termičkim procesima.

Preporučuju se ulja i masti koja imaju u sastavu većinski udeo mononezasićenih masnih kiselina i zasićenih masnih kiselina, jer nastaje manje aldehida i otporniji su na oksidaciju (ako se pravilno skladište).

Između masti i polinezasićenih ulja, uvek se odlučute za masti.

Maslinovo ulje ima idealan sastav masnih kiselina: 76% mononezasićenih masnih kiselina, 14% zasićenih masnih kiselina i 10% polinezasićenih. 

Pogledajte i Sve blagodeti fermentisane hrane

Saveti za pravilno korišćenje ulja

Evo nekoliko saveta za prirpemu zdravcije i ukusnije hrane

- Kupujte kvalitetna ulja i masti

- Izbegavajte rafinisana ulja

- Koristiti ulja bogata mononezasićenim masnim kiselinama i zasićenim masnim kiselinama

- Izbegavati (izbaciti) ulja bogata polinezasićenim masnim kiselinama

- Ulja uvek cuvati u neprovidnim ambalazama (štetan uticaj svetlosti)

- Ulja čuvati na tamnom, hladnijem mestu

- Ambalaže propisno zatvarati (zbog oksidacije)

- Proveravati rok trajanja 

- Izbegavati pripremu namirnica tehnikom prženja i pohovanja

Ana Vidlanović, strukovni nutricionista dijetetičar

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - StvarUkusa