OBIČAJI I VEROVANJA: Kako i zašto slavimo Novu godinu?

Doček Nove godine je jedan od najglamuroznijih događaja u toku godine. Milioni ljudi širom sveta ispraćaju staru i dočekuju Novu godinu, nadajući se da će im ona doneti više sreće i lepih trenutaka. Međutim, mi imamo neka pitanja.

Nova godina je dan kada, po kalendaru, započinje novi ciklus računanja vremena. U većini kultura za početak godine uzima se 1. januar, dan koji je u gregorijanskom kalendaru zabeležen kao prvi dan u godini. Doček Nove godine takođe predstavlja i jedan od najstarijih običaja, kao i običaj koji je prihvatio veliki broj ljudi širom sveta.

Sam običaj proslavljanja potiče od obeležavanja svetkovine za rađanje Sunca. Kako su se tokom vekova menjali kalendari, tako je menjan i dan kada nova godina počinje.

S obzirom na to da mnogi narodi nisu imali kalendare, godinu su računali prema vremenskim prilikama i godišnjim dobima, kao i na osnovu poljskim radova koje su obavljali. Smatra se da je prvu „proslavu“ Nove godine održao narod u Mesopotamiji pre više od 2000 godina, i tada se ona dočekivala sredinom marta.

Kinezi se smatraju jednim od prvih naroda koji je započeo obeležavanje ovog dana, i tada su trgovci međusobno razmenjivali poklone.

Iako je januar uveden u kalendar 700 godina pre nove ere, kod Rimljana se Nova godina do 153. godine pre nove ere čekala prvog dana marta.

Do tada je godina imala 10 meseci. Proslava novogodišnje noći pomerena je za januar zato što je to bio početak civilne godine, dan kada su novoizabrani konzuli stupali na vlast. Međutim, ovaj običaj je svako tumačio kako je želeo, tako da su neki nastavili da je slave 1. marta. Ipak, 46. godine pre nove ere, Julije Cezar je predstavio novi solarni kalendar koji je pokazivao da godina počinje tačno 1. januara, i zakonom je propisano da se taj dan obeležava kao početak.

Jelka kao novogodišnji simbol

Mnogima je kićenje jelke i dekoracija kuće omiljeni običaj vezan za novogodišnje praznike. Iako većina nas upravo jelku i poklone povezuje sa dočekom Nove godine, mnogi ne znaju zašto je baš jelka drvo koje ukrašavamo i kada je ova tradicija započeta.

Jelka, kao zimzeleno drvo, simboliše život i nadu da će, nakon zime, opet doći topli i lepi dani. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi, smatra se da je ovaj običaj počeo da se praktikuje u Severnoj Evropi pre oko 1000 godina. U mnogim delovima Evrope koristilo se i drugo drveće, ne samo jelke. Kada nisu mogli da priušte pravo drvo, ljudi su pravili piramide od drveta i ukrašavali ih jabukama, svećama i papirom kako bi lepše izgledale.

Jedna od legendi vezanih za običaj kićenja jelke govori o nastanku ovog običaja. Jednog dana šumar je sedeo sa porodicom u svojoj kolibi. Bili su okupljeni oko vatre kako bi se u toku hladne zime zagrejali. U toku večeri neko je pokucao na vrata. Bio je to dečak koji je promrzao i šumar i njegova porodica su ga velikodušno prihvatili. Dali su mu da pojede nešto i da prespava u krevetu njihovog najmlađeg deteta, koje je to delilo krevet sa svojim bratom. Kada su se ujutru probudili, na Božić, porodicu je dočekao hor anđela, a ispostavilo se da je dečak kojega su ugostili sam Isus Hrist. Kao znak zahvalnosti, on im je darivao grančicu jele i od tada se u narodu ustalila upotreba jelke kao božićnog drveta.

Običaji u Srbiji za Novu godinu

Pored mnogih običaja koji se u našoj zemlji praktikuju, značajni su i običaju vezani za novogodišnju noć. Do 50-ih godina prošlog veka bio je običaj da se za Božić seče grana hrasta, unese u kuću, a kasnije i spaljuje. Tek od 50-ih godina naš narod počinje da kiti jelku.

Postoji verovanje da je u novogodišnjoj noći dobro nositi crveni veš jer on donosi sreću u narednoj godini. S obzirom na to da je crvena boja u srednjem veku posmatrana kao simbol nečega nečasnog i đavolskog, ljudi su se dosetili da ovu boju mogu nositi ispod garderobe i tako je nastala tradicija nošenja crvenog veša.

Naš narod veruje da u novu godinu ne bi trebalo ulaziti sa dugovima, te je najbolje sve nerešene račune podmiriti pred kraj odlazeće godine. Takođe tog dana ne bi trebalo iznositi ništa iz kuće jer se smatra da će porodica tako imati problema s novcem naredne godine.

Sreća će vam biti naklonjena ukoliko prva osoba koja vam uđe u kuću u novoj godini bude visoka i tamnokosa muška osoba. Narod veruje da se nova godina mora dočekati uz puno buke i veselja, jer je to jedan od načina da se oteraju zli dusi.

Običaji za Novu godinu u inostranstvu

Širom sveta ljudi praktikuju različite običaje na prelazu iz stare u novu godinu. U većini kultura ovo veče se proslavlja uz veliku količinu hrane i najrazličitija jela kako bi se prizvala rodna i bogata godina. S obzirom na to da svinje simbolizuju prosperitet i uspeh, na mnogim trpezama u Austriji, Mađarskoj, Portugalu pa i u našoj zemlji, nađe se i prasetina. Torte i kolači u obliku kruga, kao znak da je zaokružena cela godina, služe se u Grčkoj, Holandiji, Meksiku… U Švedskoj i Norveškoj se služi sutlijaš u kome je sakriven badem, i smatra se da će onog koji pronađe badem pratiti sreća cele godine.

Širom sveta tačno u ponoć ljudi gledaju vatromete. U većini svetskih gradova možete uživati u spektakularnim novogodišnjim vatrometima koji iz godine u godinu okupljaju sve veći broj posmatrača. Takođe, pevaju se pesmice pre nego što nastupi čuveno odbrojavanje.

Nova godina donosi i nove odluke – mnogi ljudi prave novogodišnje rezolucije i postavljaju sei ciljeve za narednu godinu. Nov početak je pravo vreme da se osvrnemo i vidimo šta smo sve postigli u prethodnoj godini, kao i da utvrdimo šta je to što tek želimo da postignemo.

U Španiji je običaj da se neposredno pre ponoći pojede 12 zrna grožđa, dok Danci razbijaju tanjire ispred kuće. Smatra se da tanjiri simbolizuju prijatelje, pa što više tanjira – više prijatelja u novoj godini. U Brazilu se Nova godina tradicionalno dočekuje na plaži Kopakabana. Brazilci smatraju da je bela boja znak sreće, te su svi obučeni u belo i u ponoć bacaju cveće i pale cveće na plaži. Kinezi smatraju da je crvena boja simbol sreće, ljubavi i veselja, te svoja vrata ukrašavaju crvenim trakama.

Japanci veruju da je čista kuća preduslov uspeha u narednoj godini, te poslednji dan stare godipne provode čisteći kuću i „terajući prašinu“. Stari sicilijanski običaj kaže da će sreće imati oni koji u ponoć jedu lazanje.