Pre nego što je postao jedan od najomiljnijih sosova, kečap je prošao dug put.

Najpre je postao popularan u Maleziji u 17. veku. Engleski pomorci otkrili su taj „pikantan sos za ribu“ 1690. godine i doneli ga na evropsko tlo. Kečap od pasiranog paradajza u zapadnom svetu prvi put je počeo da se proizvodi u 18. veku, ali ti prvi kečapi bili su retki i nimalo slični današnjim.

Reč „kečap“ potiče od kineske reči ke-tsiap, koja označava sos sličan onome koji se dobija od fermentisanog zrna soje.

U Americi kečap je danas toliko omiljen da se nalazi u 97 % američkih kuhinja i na stolovima većine tamošnjih restorana.

Za pripremu kečapa kod kuće ne postoji samo jedan recept jer osim paradajza možete da upotrebite i drugo povrće, čak i voće, kao i razne začine...

Osnovni recept:

1. U šerpu stavite 4 lovorova lista, po 6 zrnaca crnog bibera i senfa, kašičicu kima pa sve prelijte sa 2,5 dl jabukovog sirćeta. Zagrejte i sklonite sa šporeta pre nego što zakipi. Ocedite u đevđiru.

2. Isecite na četvrtine 4 kg paradajza pa kuvajte bez vode na laganoj vatri dok se ne odvoji kožica. Kašikom ocedite kroz sito.

3. Kuvajte 500 g luka u malo vode dok ne omekša i usitnite ga mikserom. Kuvajte luk na laganoj vatri i dodajte 500 g šećera, 150 g soli, 200 ml ulja i 200 ml sirćeta. Povremeno promešajte.

4. Dodajte paradajz sos u sirće i kuvajte oko 30 minuta dok se ne zgusne. Napunite staklene tegle.

Ukoliko volite ljutu varijantu, pri kuvanju dodajte seckanu feferonu i vino koje doprinosi profinjenosti ukusa