Većina nas je doživela jaku žudnju za nezdravim namirnicama. Bilo da se radi o čokoladi, krofnama, slanim grickalicama ili testeninama – naše telo ih želi, ali jedenje te hrane ne prekida žudnju, zato što je ona znak nedostatka određenih minerala.

Problem sa nezdravim namirnicama je sledeći: ma koliko da ih pojedemo, njihovo jedenje ne okončava tu žudnju – često nam se jede još više. O čemu se tu radi? Da li nas naše telo vara? Pa, ne sasvim. U nauci se danas uglavnom razume da su te žudnje znaci da su našem telu potrebni određeni minerali koji se zaista mogu naći u nezdravim namirnicama – ali je ipak najbolje da ih dobijamo iz celovite, zdrave hrane. Zaista, jedino ako te minerale obezbedino iz prirodnih izvora u kojima su nutrijenti optimalno grupisani radi boljeg usvajanja, možemo se nadati da će ta žudnja za nezdravim prestati.

Čokolada: magnezijum

Na Zapadu, najčešća je želja za čokoladom, pa zato ne treba da nas iznenadi što je ona povezana sa nutrijentom koji nedostaje ogromnom broju ljudi: magnezijumom. Prema nedavnim statistikama, skoro 80% Amerikanaca ima manjak tog suštinskog minerala, koji je neophodan za preko 300 biohemijskih reakcija u telu, uključujući i reakcije koje su povezane sa opuštanjem. Zapravo, magnezijum se može nazvati i “mineralom opuštanja”, pošto su glavni simptomi njegovog nedostatka strepnja, razdražljivost, nesanica i visoki krvni pritisak.  To je razlog što se ljudi koji imaju deficit magnezijuma privremeno osećaju bolje nakon što pojedu štanglu čokolade: mala količina magnezijuma koju ona sadrži (sadržana u kakaou) ih opušta. Naravno, zato je mnogo je bolje koristiti crnu čokoladu, sa preko 70% kakaoa, koja se već može smatrati relativno kvalitetnim izvorom magnezijuma (obična čokolada to nije, jer sadrži manje od 40% kakaoa, uz dosta šećera, mleka i aditiva). Još bolji izvori magnezijuma su zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke i mahunarke. Ako jedemo dovoljno ovih namirnica, verovatno je da će nam se manje jesti čokolada.

Namirnice bogate šećerom: hrom, ugljenik, fosfor, sumpor i/ili triptofan

Druga najčešća vrsta hrane na Zapadu koja je predmet žudnje je hrana sa mnogo šećera. To je najkomplikovaniji oblik žudnje, pošto ga može izazvati manjak bar pet nutrijenata: hrom (pomaže da se raguliše nivo šećera u krvi), ugljenik (jedan od elemenata od kojih se sastoje šećeri), fosfor (pomaže telu da proizvede energiju), sumpor (pomaže da se odstrane toksini) i triptofan (regulator proizvodnje serotonina, hormona koji smiruje). Zato je najbolji način da se okonča neprekidna žudnja za šećerom da poboljšate ishranu, obogatite je svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i orašastim plodovima, što će pomoći da se nadoknadi većina minerala u vašem telu.

Rafinisani ugljeni hidrati: azot

Žudnja za rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su testenine i hleb, znak je manjka azota. Azotna jedinjenja su suštinska komponenta nukleinskih kiselina i proteina, a njihov manjak može da dovede do simptoma neuhranjenosti koji nastaju usled manjka proteina. Zato, ako primećujete da vam se jede mnogo rafinisanih ugljenih hidrata, dodajte više azota u svoju ishranu. Većina namirnica sadrži azot u organskom ili neorganskom obliku, ali su sveže voće i povrće njime posebno bogati.

Sledeći oblici žudnje su manje uobičajeni, ali ipak se redovno javljaju u razvijenim zemljama.

Uljasta i masna hrana: nedostaje vam kalcijum. Dobri izvori kalcijuma su sirovo mleko, sir, zelje i brokoli.

Led (sladoled): nedostaje vam gvožđe. Jedite više hrane bogate gvožđem, kao što su zeleno lisnato povrće i morske alge.

Slana hrana: nedostaje vam hlor i/ili silicijum. Pokušajte da dodate više orašastih plodova, semenki i krastavaca sa ljuskom u svoju ishranu.

Izvor: zdravahrana.com