Pšenične mekinje se dobijaju iz spoljnje ljuske zrna pšenice. Naime, strukturu pšeničnog zrna čine omotač (vanjski deo), endosperm (unutrašnji deo) i klica. Mlevenjem u mlinu omotač daje zrno, a endosperm brašno.

Bogate su celulozom, vlaknima, mineralima i vitaminima. Sadrže malo holesterola i natrijuma. Dobar su izvor belančevina i gvožđa, magnezijuma, fosfora i selena, kao i tiamina (vitamina B1).

Pšenične mekinje sadrže 43 do 44% sirovih biljnih vlakana, najviše celuloze, koja je nerastvorljiva. Dijetalna vlakna moraju biti obavezan deo zdrave ishrane jer daju mnogo blagotvornih efekata po zdravlje.

Vlakna pšeničnih mekinja ubrzavaju prolazak sadržaja kroz creva. Lekovit učinak postiže se dnevnim unosom od najmanje 10 g vlakana pšeničnih mekinja. Mogu se mešati sa jogurtom ili mlekom, voćnim sokovima.

Pšenične mekinje imaju laksativno delovanje pa se često preporučuju kod oboljenja kao što je divertikularna upala debelog creva. Hrana bogata vlaknima takođe će smanjiti rizik od pojave raka dojke.

Jedan broj istraživanja pokazao je da je antioksidativna aktivnost i moć fenola iz celih žitarica veoma slična onoj u voću i povrću. Antioksidanti štite organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?*Pratite Stvar ukusa i na Instagramu Izvor: stvarukusa.rs