Nutricionista Rob Hobson ističe da postoje mnogi loše shvaćeni koncepti o hrani koji se vremenom prihvataju olako i bez sumnje. Predstavljajmo vam osam najčešćih mitova o hrani. 

Svi ugljeni hidrati goje

Da i ne. Nutricionisti kažu da ne postoji ništa loše u ugljenim hidratima koji  imaju niski glikemijski indeks (glikemijski indeks na skali od 1 do 100  pokazuje koliko ta hrana utiče na naš krvni sistem). U ove namirnice spadaju ovas, integralni pirinač, integralna testenina...

Kada se konzumira u manjim porcijama, ova hrana postaje bogat izvor vlakana i B vitamna (koji pomažu da se hrana transformiše u energiju). Ipak, treba biti umeren u konzumiranju svih ugljenih hidrata.

Pogledajte i Za vitak struk: Ovo povrće je najbolji prijatelj savršene linije

Ne treba jesti nakon 19 časova popodne

Najveći je mit da naše telo nakon 19 časova počinje da prestvara svu hranu u mast, te da se varenje tokom noći obustavlja. Višak masti koji će se rasporediti na našem telu zavisi od toga koliko smo kalorija smo pojeli i koliko smo fizički aktivni. Ovaj mit može da pomogne u podsticanju ljudi da uveče umereno ipak jedu, te da ne unose toliko kalorija. 

Pročitajte i Ovu hranu izbegavajte u kasnim satima

Hleb izaziva nadimanje

Iako zaista postoje ljudi koji nisu tolerantni na gluten, ovakvi slučajevi su veoma retki. Istaživanje sprovedemo u Velikoj Britaniji pokazalo je da svaki peti Britanac veruje da treba izbegavati hleb, dok 5 odsto tvrdida je netolerantno na gluten, a zapravo je samo 0,5 procenata populacije zaista netolerantno na ovaj sastojak. U ovom istraživanju je dokazano da će se nadimanje stomaka nakon jela pre desiti ukoliko jedemo pastu, nego hleb. 

Druge, još uvek neproverene teorije, povezuju nadimanje od hleba sa načinom pripreme. Ipak, da li će doći do nadimanja najviše zavisi i od preskakanja obroka ili smanjenog broja bakterija u želucu koje nam pomažu u razlaganju hrane. 

Pogledajte i Namirnice koje izazivaju nadutost stomaka

Ukoliko često jedete manje obroke, ubrzaćete metabolizam i smršati

Tačno je da češće unošenje hrane u organizam ubrzava metabolizam, ali ne toliko da bi se značajno smanjila težina. 

Ovo se često preporučuje kako bi se smanjili napadi gladi, ali mana ovakvog metoda je što svako jelo može da postane prilika za prejedanje. 

Jedini način da se metabolizam zaista ubrza je redovno vežbanje. 

Pročitajte i Napitak od jabuke i cimeta za brži metabolizam

Potrebni su nam mlečni proizvodi kako bismo imali dovoljno kalcijuma

Mnogi danas koriste mlečne proizvode kako bi poboljšali nivo kalcijuma u organizmu, dok ga drugi bespotrebno izbegavaju. 

Dok mlečni proizvodi predstavljaju dobar izvor kalcijuma, ne možemo isključiti ni ostale namirnice bogate ovim mineralima, uključujući tamno zeleno povrće, bademe, tofu i začine. 

Pogledajte i 6 namirnica bogatih kalcijumom

Namirnice koje su bogate holesterolom povećavaju rizik od srčanog udara

Oboleli od dijabetesa i osobe koje već imaju povišen nivo holesterola, trebalo bi najviše tri puta nedeljno da unose hranu prirodno bogatu holesterolom, za ostale ova hrana nije velika pretnja.

Jaja pružaju visok spektar hranljivih materija, čak je i dokazano da ova namirnica za doručak pomaže u gubitku težine. 

Pročitajte i Šta je zdravije - celo jaje ili samo belance?


Sirova hrana je mnogo bolja i zdravija

Sirova hrana je zaista dobar dodatak ishrani. Međutim, postoji nekoliko antioksidanasa koji su dostupniji našem organizmu u kuvanoj hrani, kao što je likopen koji se nalazi u crvenom povrću  i beta-katoren koji se nalazi u pomorandži i tamno zelenom povrću.

Enzimi o kojima se često govori da se nalaze u sirovoj hrani su neophodniza opstanak biljaka, ali nisu od suštinskog značaja za ljudsko zdravlje. 

Iako osobe koje konzumiraju samo sirovo povrće govore kako se osećaju veoma dobro i puni energije, razlog tome se može potražiti u činjenici da ovakav način ishrane podrazumeva i mnoge zdrave navike kao što su redovno vežbanje i izbegavanje alkohola, kafe i cigareta. 

Pogledajte i Hrana koju ne treba jesti u sirovom stanju

Zasićene masti povećavaju holesterol i izazivaju srčana oboljenja

Holesterol ima svoje važne funkcije u telu, a studije pokazuju da ne mora biti tako tesno povezan sa srčanim bolestima kako se ranije mislilo. Istina je da naše telo proizvodi mnogo više holesterola nego što ga unosimo hranom. Naše telo skladišti višak šećera u jetri u obliku holesterola, tako da je holesterol veoma potreban našem ogranizmu. Zasićene masti povećavaju nivo lipoproteina niske gustine (lošeg holesterola) u telu, ali one takođe proizvode i lipoprotein visoke gustine (dobar holesterol) koji ima zaštitno dejstvo i smanjuje štetni holesterol u krvi. 

Korišćenje svih namirnica u ograničenim količinama je veoma dobar pristup zdravom životu jer obezbeđuje telu sve sastojke koji su mu potrebni.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa