Kada vam neko spomene želatin, verovatno su deserti prvo što vam padne na pamet. Međutim, želatin je mesna prerađevina i kao takav se odlično slaže i sa slanim jelima i salatama. Iako su skoro sve vrste želatina u prodaji životinjskog porekla, postoje i veganske varijante.

Želatin ima mnoge primene osim u desertima. Pošto je želatin 85% belančevina i ima vrlo malo kalorija, odličan je izbor za dijabetičare i ljude na dijeti. U prodaji ima i aromatizovanih i zašećerenih želatina.

Želatin ima neograničeni rok upotrebe sve dok je hermetički zapakovan i stoji na hladnom i suvom mestu.

Jela pripremljena sa želatinom čuvajte u frižideru.

U želatin nikada ne dodajte sveži ananas. Ovo voće, zajedno sa svežim smokvama, kivijem, đumbirom i papajom sadrži enzim bromelain koji izaziva raspadanje želatina, koji usled toga gubi mogućnost zgušnjavanja. Ovaj enzim se deaktivira prilikom kuvanja, pa slobodno možete koristiti konzervirano voće.

Kako biste izbegli stvaranje grudvica, suvi želatin prvo pomešajte sa malo hladne vode i ostavite 3-5 minuta da nabubri pre nego što mu dodate vruću tečnost.

Gušću i ukusniju supu ćete pre dobiti od telećih kostiju nego od junećih, jer teletina sadrži više kolagena koji utiče na želiranje.

Deserte pripremljene sa želatinom čuvajte u poklopljenim posudama kako bi izbegli formiranje debele, gumene korice na površini.

Previše šećera može usporiti želiranje. Što više šećera ide u recept, to će mekši biti gotov proizvod.

Čvrstina varira u zavisnosti od odnosa želatina i temperature. Želatin na pari možete uspešno otopiti i ponovo ohladiti nekoliko puta pre nego što mešavina izgubi moć želiranja.

Želatinu je potrebno duplo više vremena da se rastopi kada se koristi mleko ili slatka pavlaka.   Kada sa želatinom koristite šećer, prvo ih pomešajte pre nego što počnete da ih topite.

Kako biste meso, povrće ili voće pomešali sa želatinom, prvo ih ohladite, a zatim umešajte malo po malo.

Obavezno ocedite čvrste sastojke pre nego što ih dodajte u želatin.

Za 2 šolje želirane mešavine koristite 1-2 šolje čvrstih, mlevenih ili sastojaka seckanih na komadiće.

Da biste želiranu smesu lako izvadili iz kalupa, kalup namažite uljem pre nego što je napunite smesom. Nakon toga je blago isperite vodom. Ovo će ukloniti suvišno ulje, ali će ga opet ostati dovoljno da se smesa ne bi zalepila za kalup. Još jedan od načina je da kalup sa želiranom smesom potopite u vruću vodu na 5-10 sekundi, odvojite masu pažljivo nožem ili špatulom od ivica kalupa i izručite na tanjir. Vratite zatim u frižider da se ponovo učvrsti.

Koristite 1 kesicu želatina u prahu za želiranje 2 šolje vode da biste dobili standardnu čvrstinu. Smanjujte ili povećavajte količine po potrebi.

1 kašika želatina u prahu = 4 lista želatina u listićima.

Za bistre smese potrebno je oko 2 sata hlađenja da bi proces želiranja bio gotov. Ako smesa ima dodataka, onda je vreme hlađenja 4 sata.

Smese u slojevima se želiraju duže, pošto se za svaki sloj mora čekati pre dodavanja sledećeg.

Umesto vode možete koristiti i druge tečnosti – voćne sokove, bistru supu, vino…

Nikada nemojte prokuvati mešavinu sa želatinom, jer će tada izgubiti mogućnost želiranja.

Pre nego što na tanjir izvrnete smesu iz kalupa, isperite tanjir pod vodom. Na mokrom tanjiru ćete lakše centrirati žele.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu Izvor: hranazadusu.com