Soda bikarbona ili prašak za pecivo? Domaćice se pitaju šta je bolje sipati u testo da lepo naraste

Mnoge domaćice ne mogu da zamisle pečenje bez sode bikarbone, dok druge uvek koriste prašak za pecivo. I jedne i druge su u pravu, ali svaka na svoj način.

Soda bikarbona je čista natrijum bikarbonata i ne može da deluje sama. Da bi testo naraslo, potrebna joj je kisela sredina. Kada dođe u kontakt sa sastojcima poput kefira, jogurta, pavlake, limunovog soka ili voća, dolazi do reakcije i oslobađa se ugljen-dioksid koji čini testo vazdušastim.

Zbog toga se soda najčešće koristi u receptima koji već sadrže kisele sastojke.

Nekada se u domaćinstvima soda „gasila“ sirćetom, ali danas se to ne preporučuje jer se reakcija dešava van testa, pa efekat slabi.

Prašak za pecivo - spremna kombinacija

Prašak za pecivo je mešavina sode bikarbone, kiseline i brašna. Njegova prednost je što ne zahteva dodatnu kiselinu u receptu, deluje samostalno.

U galeriji ispod pogledajte koje brašno se koristi u razne namene!

Međutim, važno je znati da prašak za pecivo počinje da reaguje čim dođe u kontakt sa tečnošću, pa testo treba brzo ubaciti u rernu kako bi se zadržao efekat rasta.

Kada se koriste zajedno?

U nekim receptima koriste se i soda i prašak za pecivo. To nije greška, već trik iz prakse.

Kada u testu ima mnogo kiselih sastojaka (kefir, pavlaka, voće, čokolada), sama soda ne može da neutrališe sve, pa prašak za pecivo pomaže da testo dobije dodatnu strukturu i zapreminu.

U tom slučaju, soda doprinosi boljoj boji i mekšoj strukturi, dok prašak za pecivo daje stabilnost i „visinu“ testa.

Ne postoji univerzalni odgovor šta je bolje, soda bikarbona ili prašak za pecivo. Sve zavisi od recepta. Prava kombinacija i pravilna upotreba čine razliku između teškog i savršeno mekanog testa koje se topi u ustima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.