Najblaža posledica prejedanja je svakako griža savesti, ali postoje i one ozbiljnije poput grčeva, vrtoglavice, mučnine, povišenog krvnog pritiska. Postoje neka jednostavna pravila za brz oporavak u ovakvim situacijama.

Šta treba piti?
Vodu! Voda je tečnost koja bi inače  trebalo da bude najzastupljenija u dnevnom unosu tečnosti (osim supe, prirodnih sokova, čaja, kafe...). Ali kada treba telo očistiti posle preteranog jela, voda bi trebalo piti više nego inače. Naročito pred spavanje. Ne bi trebalo da čekate da osetite žeđ (suv jezik i grlo) da biste popili vodu.

Treba je uzimati preventivno i sprečiti dehidraciju (posledicu preteranog jela i konzumiranja alkohola).

Čajevi su takođe veoma korisni jer su dobri diuretici (na pr. čaj od cikorije). Čaj od kamilice, anisa, majorana, ruzmarina i majčine dušice pomažu varenje.

Zabranjena pića:
Kafa – sadrži kofein koji će u ovoj situaciji samo pogoršati stvari (možete osetiti tremor).

Voćni sokovi  (naročito od citrusa) – svojom kiselinom loše utiču na već uznemiren stomak.

Šta treba jesti?
Mnogi ljudi su nakon praznika u iskušenju da ne jedu ništa. Ali, to može naneti više štete nego koristi.

Dan obavezno treba početi doručkom, ali laganim – parče hleba sa puterom i šoljom nezaslađenog čaja. Tokom dana preporučuju se takođe lagani obroci – supe, povrće, salata. Jogurt pošto sadrži fermente pomaže varenju. Tu je i mirođija, kao i seme anisa.

Šta ne treba jesti?
Dok ne prođu tegobe i dok se organizam ne vrati u prvobitno stanje treba izbegavati masnu i previše slanu hranu.

Osim dijete i povećanog unosa vode i čajeva, na brz oporavak nakon preteranog unošenja hrane utiče i fizička aktivnost. Dehidrirano i umorno telo sklonije je kardio-vaskularnim problemima pa su šetnje na otvorenom veoma blagotvorne. One obezbeđuju dodatni kiseonik koji pomaže organima za varenje i utiču na sveukupni oporavak.