Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana. Skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu, piše portal Kurir.

Iako nije zapovedan crkveni praznik, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara...

Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva "varica" od raznih žitarica, koja se jede narednih dana. Takođe se "seje" žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici.

Pogledajte i 4 recepta za hleb iz različitih krajeva Srbije

Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.

Kad se vari varica deca u Boki pevaju:

Vari vari varice,

Da se radu jarice

I bijele jagnjice

i detici i juncici.

Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva:

Varvarica vari,

A Savica ladi, 

Nikolica kusa.

Pogledajte i Šta se jelo na dvoru Nemanjića

Kako se pravi varica

Potrebno:

pšenica

kukuruz

voda

orasi

med

Napomena:

Količina pšenice i ostalih sastojaka je po sopstvenoj želji. Preporučuje se mera od 1/2 kg pšenice, 250 g kukuruza, 250 g oraha i 6 kašika meda.

Pšenicu i kukuruz naliti vodom (za 2 cm da pređe preko materijala) i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati 2-2,5 sata (dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju). Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - StvarUkusa

Izvor: Kurir