Svakoj ćeliji u organizmu treba određena količina magnezijuma kako bi organi mogli pravilno da funkcionišu. Magnezijum, inače, pomaže u radu metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njegovog prenosa kroz telo, i učestvuje u stvaranju proteina.
Tokom trudnoće, dojenja i perioda intenzivnog rasta, potrebe za magnezijumom su veće. Više ovog minerala je potrebno i sportistima kao i ljudima sa bolesnim srcem. Nedostatak magnezijuma se može pojaviti i zbog određenih fizioloških stanja kao što su proliv, povraćanje, upotreba laksativa, dijabetes i problema sa štitnom žlezdom.
Ako nema dovoljno magnezijuma, pojavljuju se simptomi: glavobolja, migrena, umor, vrtoglavica, pospanost, nervoza, razdražljivost, bolovi u mišićima i grčenje, gubitak apetita. Pošto telo nedostatak magnezijuma nadoknađuje tako što ga crpe iz kostiju, duži nedostatak magnezijuma može da bude vrlo opasan.
Organizam sam ne može da stvori magnezijum, pa je potrebno da se unosi kroz hranu i piće. Dnevne potrebe za magnezijumom odraslog čoveka su od 300 do 400 mg, a možemo ih zadovoljiti tako što ćemo svakodnevno da pijemo tri do četiri decilitra prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Hrana koja je dobar izvor magnezijuma: zeleno lisnato povrće (spanać, blitva), orašasti plodovi (bademi, susam, brazilski oraščići, orasi), semenke bundeve i suncokreta, paprika, smokve, banane.
Posni čokoladni kolač sa marmeladom
Kako da napravite potaž od bundeve
Zapečeni pire krompir sa šampinjonima
Lagana Rafaelo torta
Pečeno pile sa kestenjem