Japanska kuhinja se razvila tokom vekova kao rezultat mnogih političkih i društvenih promena u celom Japanu. U ranom modernom dobu, značajne promene su dovele do uvođenja stranih kultura u Japan, a najviše zapadne kulture.

Moderan izraz „Japanska kuhinja“ znači tradicionalnu japansku hranu, a koja je slična onoj koja je postojala pre kraja nacionalne izolacije (1868. godina). U širem smislu, ovo se odnosi i na hranu čiji su sastojci ili načini pripreme došli iz inostranstva, ali su ih Japanci razvili i učinili svojom. Japanska kuhinja je poznata po tome što stavlja naglasak na sezonsku hranu, kvalitet sastojaka i način prezentacije. Mišelin (Michelin) vodič je dodelio više priznanja japanskim gradovima nego bilo kojoj drugoj zemlji na svetu (na primer, samo Tokio ima više Mišelin zvezdica nego Pariz, Hong Kong, Njujork, Los Anđeles i London zajedno).

Pirinač
Postoji mnogo vrsta hrane koja se danas smatra delom nacionalne kuhinje u Japanu. Pirinač je jedan od njih. Od kada je počela njegova upotreba u Japanu, pirinač je postao najvažniji usev. Njegova velika važnost za zemlju i njenu kulturu se ogleda u činjenici da je pirinač nekada bio korišćen kao valuta za plaćanje i da se japanska reč za kuvani pirinač (gohan) ili meši takođe koristi i kao reč koja označava obrok. Bukvalno značenje reči doručak (asagohan), na primer, je „jutarnji pirinač“. Japanski pirinač ima kratko zrno i postaje lepljiv kada se skuva. Najveći deo pirinča koji se proda je hakumai („beli pirinač“), a njegova glazura je sjajna. Pirinač koji se ne sjaji (genmai) se smatra manje ukusnim, ali njegova popularnost raste zbog toga što gemmai ima veću hranljivu vrednost i zdraviji je od hakumaia.
Druga vrsta pirinča koji se koristi u Japanu je moki pirinač. Kuvani moki pirinač je lepljiviji od običnog pirinča iz Japana i uglavnom se koristi za sekihan (kuvani moki pirinač sa crveni pasuljom) ili za stavljanje u kolače od pirinča.

Nudle  ili rezanci često menjaju pirinač u obroku. Oni se mogu naći u mnogim supama ili se služe ohlađeni sa sosom za umakanje.

Hleb  se ne smatra tradicionalnom japanskom hranom , ali od kada je uveden u ishranu u 19-om veku, postao je normalan deo ishrane. Reč pan koja se koristi za hleb je pozajmljena iz portugalskog jezika.

Vreli peškir
Pre jela, u većini restorana u Japanu doneće vam  ili vreo peškir ili vlažnu maramicu u kesici. Ovo služi da se obrišu ruke pre jela (ne posle).  Smatra se nekulturnim da se s njim briše lice ili bilo koji drugi deo tela osim ruku.

Posude
Pirinač ili supa se jede tako što se podigne posuda levom rukom, a štapići se koriste desnom. Ili obrnuto, u slučaju da ste levoruki.  Tradicionalno, štapići su se držali desnom rukom, a posuda u levoj I japanska deca su učena da razlikuju desnu od leve strane po tome šta se u kojoj ruci drži. Ipak, danas je prihvaćeno ako jedete levom rukom. Posude mogu da se prinesu ustima, ali usta nikako ne bi smela da ih dotaknu, osim ako ne pijete supu.

Soja sos
Soja sos se obično nalazi u činijici za umakanje i stavlja se preko tofu sira i rendanih jela od rotkve, kao i na sirovo jaje kada se sprema „jaje na pirinču“. Soja sos nikako ne sme da se stavi na pirinač ili supu. Bacanje soja sosa se smatra nekulturnim. 

Štapići
Štapići se nikada ne ostavljaju da vertikalno u pirinču, pošto to liči na štapiće od tamjana (koji se tako stavljaju u pesak) koji se koriste za ponude mrtvima. Ne smatra se uljudnim da štapićima bodete hranu ili da njima pokazujete. Veoma je nekulturno da grizete štapiće.

Zajedničko jelo
Kada uzimate hranu iz posude sa jelom koju svi koriste, osim ako nije u pitanju porodica ili bliski prijatelji, okrenite štapiće kako bi uzeli hranu. To se smatra čistijim. Ako ne tako, uzmite poseban par štapića da bi njime prebacili hranu u vašu posudu.

Deljenje hrane
Ako delite hranu sa nekim drugim, prebacite je direktno sa jednog tanjira na drugi. Nikada ne prebacujte hranu sa više štapića, pošto to podseća na prenošenje kostiju u toku sahrane.

Jedite kada vas posluže
Obično se pirinač pojede do poslednjeg zrna. Ne smatra se lepim ponašanjem ako ste izbirljivi po pitanju hrane. Nije uobičajeno da imate posebne zahteve u restoranima. Smatra se nezahvalnim ako postavljate ovakve zahteve, posebno ako ste ugošćeni ili ako ste u poslovnom okruženju. Lepo ponašanje nalaže da poštujete izbor domaćina.

Piće
Čak i u neformalnim situacijama, ispijanje alkohola počinje sa zdravicom kada su svi spremni. Nije uobičajeno da sipate samo sebi piće. Uobičajeno je da sipate prvo drugima, pa sebi. Kada vam neko sipa piće, držite čašu sa obe ruke i zahvalite im se.