Kelj je vrsta lisnatog povrća, u koju spada veliki broj sorti i podsorti, a pripada rodu kupusa. Listovi kelja su obično zeleni ili ljubičasti i ne obrazuju glavicu.
Iako kejl nije mnogo zastupljen kod nas, u svetu se ovo lisnato povrće konzumira još od davnina. U srednjem veku je kelj konzumiralo gotovo čitavo stanovništvo Evrope. Još u 4. veku pre Hrista se u Grčkaoj odgajalo povrće koje je danas preteča kelju. Vremenom se ovo povrće gaji i svuda u svetu, a takođe je i promenilo svoj izgled. Danas boja listova kelja može varirati od zelene do tamnozelene i od ljubičaste do ljubičasto - braon boje.
Sastav kelja
Kelj je veoma dobar izvor minerala i hranljivih materija. On je bogat vitaminom A, vitaminom C i vitaminom K. Lisnati kejl sadrži još i fosfor, magnezijum i kalijum.
Koristi od kelja
Lisnati kelj donosi dosta koristi zdravlju čoveka. Količina vitamina C koja se nalazi u ovom povrću je čak 17 puta veća od količine vitamina C u šargarepi i 4 puta veća od one u spanaću. Sadržaj vitamina A, kojeg ima u ovom zelenom lisnatom povrću, je 5 puta veći nego u brokoliju. Vitamin A je dobar za vid i dobro stanje kože.
Kelj snižava visok nivo holesterola i potpomaže rad kardiovaskularnog sistema. On je dobar izvor omega-3 masnih kiselina koje pružaju zaštitu od umora i depresije i imaju važnu ulogu u proizvodnji sivih ćelija u mozgu, poboljšavaju pamćenje i tonus. Takođe, ove masne kiseline štite od artritisa, autoimunih oboljenja i astme.
Iako je veoma hranljiv, kelj nije kaloričan. On ne sadrži masti, ali je zato odličan izvor vlakana. On pozitivno utiče na varenje i njegova konzumacija reguliše metabolizam. Ovaj lisnati kelj se preporučuje osobama koje imaju hroničnu konstipaciju i neredovnu stolicu.
Ovo povrće sadrži folnu kiselinu, magnezijum i gvožđe. Kelj je čak i bogatiji od mesa po svom sadržaju gvožđa, što ga čini nezamenljivom namirnicom u ishrani vegetarijanaca, a takođe i osoba koje imaju anemiju. Gvožđe je od velikog značaja za normalan razvoj organizma, pogotovo za dobro funkcionisanje jetre.
Koristi koje donosi konzumacija kelja ima još. Zbog vitamina K, ovo povrće štiti organizam od onkoloških oboljenja kao što je to rak dojke, debelog creva i rak cerviksa. Pored toga, vitamin K doprinosi zdravlju kostiju i potpomaže zgrušavanje krvi. Prema nekim istraživanjima ovaj vitamin pozitivno deluje kod Alchajmerove bolesti.
Pokazalo se da je ovo povrće veoma moćan antioksidans. Njegova redovna konzumacija pozitivno utiče na ceo organizam. On oslobađa telo od toksina, teških metala i toksičnih jedinjenja.
Kelj je odličan izbor za one koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla, naročito zbog visokog sadržaja kalcijuma, po kojem prevazilazi i sadržaj kalcijuma u mleku. Kada uključite kelj u svoju ishranu, vi sebe možete zaštititi od osteoporoze, a samim tim uticati na zdravlje kostiju i mišića.
Kelj u kulinarstvu
Zbog svog prijatng ukusa i boje, kelj je veoma brzo postao omiljeno povrće u kulinarstvu širom sveta. Ovo lisnato povrće se može jesti dok je sveže, a može se i termički obraditi. Dok se ne naviknete na ovaj lisnati kelj, možete ga za početak koristiti kao garnir, a zatim ga možete uključiti u razne šejkove, čorbe, supe, salate, pire, pa čak i čips.
Čorba od karfiola sa kiselom pavlakom
Korpice sa belim mesom i paprikama
Hladno svinjsko pečenje za svečani ručak
Brend Bakina Tajna predstavio nove proizvode: Mediteranski umaci u susret hladnim danima
Slagana slavska salata sa paradajzom i kačkavaljem