Čajevi sa istoka

U Evropu je stigao u 17. veku sa razvojem trgovine izme­đu Istoka i Zapada. Pošiljka je prvi put ukrcana na brod za Holandiju 1610. godine a zatim za Francusku i Englesku. Godine 1657. Tomas Geravej (Thomas Garraway) je počeo da služi čaj gostima u svom kafeu. Međutim, zapadna literatura sadrži zapise o čaju još iz 13. veka. Marko Polo (1254-1323) pisao je o njemu u svojim izveštajima sa putovanja na Orijent.  Uživanje u ovom napitku ustalilo se kao običaj tek u 19. veku jer je sve dotle bio vrlo skup te je bio privilegija samo povlašćenih i imućnih staleža.

Čajevi (osim biljnih poput nane, kamilice, kantariona....) potiču od zimzelenog grma latinskog imena Camellia sinensis, a od načina tehnološke proizvodnje, odnosno načina obrade biljke, zavisi koji ćete čaj poslužiti. Čajeve delimo na zeleni, crni, beli i crveni čaj, a tu su i biljni čajevi.

Crni čaj

Najpoznatija i najraširenija vrsta jeste upravo crni čaj. Što se samih svojstava tiče, istraživanja su pokazala da osobe koje ga piju, imaju 50 posto niži rizik od koronarnih srčanih bolesti. Pijenje crnog čaja koji je bogat antioksidansima i flavonoidima, povećava elastičnost krvnih sudova, pa je zato protok krvi bolji i smanjuje se rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.

Zeleni čaj

Domovina zelenog čaja je Japan u koji je u 12. veku uvezena biljka Camellia sinensis. Zeleni čaj obrađuje se samo parom, kako bi se sačuvali enzimi, a potom se suši na vazduhu. Smatra se jednim od najzdravijih, pa se o njegovim svojstvima vode medicinska istraživanja još od 17. veka. Tako je dokazano da on sadrži vitamine A1, B2, B12, C i E, kao i mnoge minerale i elemente u tragovima. Takođe, čisti telo od otrova, smanjuje bolove kod problema sa želucem i crevima, snižava masnoću u krvi, dobar je za rad srca, normalizuje pritisak kao i rad štitnjače, dobar je protiv upala, pospešuje cirkulaciju i obnavljanje kože. Osim na fizičko, utiče i na mentalno zdravlje pa je tako izvrstan u borbi protiv depresije, povećava mentalnu aktivnost, pojačava koncentraciju i motivaciju. Prema najnovijim istraživanjima zeleni čaj smanjuje ćelije raka i koristi se u borbi protiv hepatitisa. Sprema se tako što proključalu vodu prelijemo po listićima tek kada joj se temperatura spusti na sedamdesetak stepeni.

Beli čaj

Beli čaj je vrlo retka vrsta jer se proizvodi samo u nekim područjima Kine. Poznat je kao čarobni sastojak koji podmlađuje, a dugo je smatran glavnim sastojkom „eliksira mladosti”. Za njega se odabiru samo najfiniji i najmlađi listići i pupoljci još prekriveni tankim belim dlačicama. Zbog njih osušeni listići imaju srebrnasto-belu boju i otuda ime beli čaj. Gotov čaj ima vrlo blagu zlatnu boju i nežan, osvežavajući ukus.

Na svim merijidjanima

Možda je običaj pijenja čaja samo kratki predah, možda dobar povod za razgovor, možda blagi stimulans za predstojeće na pore, okrepljenje protiv dremeža ili sve to zajedno?! Tako je to bilo dok neko nije shvatio da ima i lekovita svojstva za razliku od kafe.

Na Dalekom istoku, na primer, budistički sveštenici piju zeleni čaj da bi ostali budni za vreme meditiranja.

U vojsci Mongola, stražari su uveče pili izuzetno jak crni čaj da bi ostali budni.

Jak indijski čaj piju taksisti, policajci kao i pripadnici drugih zanimanja koja su vezani za noćna dežurstva.

U Engleskoj i zemljama Komonvelta pijenje čaja je obred (afternoon tea) i društveni običaj koji se nikada ne preskače!

Čaj dakle, kao i kafa, služi za druženje i opuštanje, jer deluje blago stimulativno zbog sadržaja kofeina, teofilina i teobromina. Za razliku od kafe, crni čaj sadrži upola manje kofeina (oko 40 mg) po šoljici. Nema ni kalorija osim ako ne dodamo šećer kojim zaslađujemo gotov napitak. Ipak, valja spomenuti i jedan zanimljivi izuzetak: šoljica gotovog crnog čaja sadrži dovoljno fluorida da spreči pojavu karijesa zuba!